Да ли руско-украјински спор око Крима заиста може да угрози градњу „Јужног тока” и да ли се због могућности да остану без још једног алтернативног правца снабдевања гасом опасност стварно надвила над Србијом, целим Балканом и Европом?

Да ли је Паоло Скарони, шеф италијанске нафтне компаније ЕНИ, која с 20 одсто учествује у градњи „Јужног тока”, у праву када каже да је градња гасовода због Крима под знаком питања?

И док једни страхују, неки други у региону добро су схватили ову опасност, па из Бугарске стижу упозорења да криза око Украјине, не зауставља, већ додатно указује на важност пројекта „Јужни ток”, те да је због тога изградња гасовода, за ЕУ у целини, па и за Бугарску, врло важна како би се обезбедио гас за грађане и индустрију.

Сумњу да би криза на Криму могла да одложи реализацију овог пројекта у Србији изразио је професор Економског факултета Милојко Арсић, истичући да би погоршање односа Русије с НАТО и ЕУ њиховим чланицама могло да постави додатне препреке за изградњу Јужног тока.

– Док се не постигне сагласност да се цео „Јужни ток” реализује неће се правити гасовод ни кроз Србију, која се налази негде насред трасе – рекао је Арсић.

Иако нико од званичника у техничкој влади јуче није хтео да се јави и коментарише како ће се и да ли ће се криза на релацији Русија–Украјина одразити на „Јужни ток” у Србији, чињеница је да се код нас на терену још ништа не дешава. Једино је остало присећање на симболично заварене цеви у Шајкашу, после чега је најављено да ће се већ у фебруару обезбедити средства за наставак радова.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже да су најаве да ће украјинска криза зауставити градњу „Јужног тока” празне приче. Овај гасовод није 100 одсто руски пројекат, већ у њему учествују и Немци, Французи и Италијани, јер је свима њима потребан гас.

– Да је Америка укључена у „Јужни ток”, никада оваквих негативних прича не би било. Чињеница је да се застало с преговорима Русије и ЕК због трећег енергетског пакета, односно инсистирања Русије да буде власник и цеви и гаса, али нема говора да ће се од пројекта одустати, јер потребе за гасом у Европи стално расту и то је једини начин да се све потребе задовоље – категоричан је Вулетић, који топоткрепљује чињеницом да је само прошле године Европи испоручено за око 15 одсто више руског гаса, те да ће јој бити потребно све више гаса, поготово када се затворе нуклеарке. Садашња потрошња Европе износи 165 милијарди кубика гаса годишње.

Упитан како коментарише чињеницу да се на месту где је пре више месеци заварена прва цев за градњу гасовода ништа више не ради, Вулетић каже да грађевинска сезона у Србији тек почиње и да се од новембра до априла у Србији због зиме мало шта ради и гради.

– Руси су рекли да ће са 100 одсто финансирати гасовод кроз Србију. Предузећу „Јужни ток Србија” требало је дати државну гаранцију од 70 милиона долара да би имало почетни капитал за рад, али ни то неће одложити посао – тврди Вулетић.

Према његовим информацијама, Руси свој део деонице раде по плану. Радови су још на копну и иде се ка полагању цеви испод Црног мора, каже он.

Чињеница је да ће Србија, али и остатак континента, постићи енергетску безбедност тек кад се „Јужни ток” изгради, односно када руски гас потече преко Црног мора, заобилазећи Украјину.

До тада може само да се спекулише.

(Политика)

Ознаке: Јужни ток, Крим, Русија