„Наши економски темељи су добри. Европа је и даље највећа привреда света“, испред САД, рекао је он у Њујорку, на конференцији Привредне коморе ЕУ-САД и агенције Блумберг.

У области јавних финансија, чак и док се Европа и даље носи с дужничком кризом, Барозо је нагласио „запањујући закључак“ у поређењу са САД и Јапаном:

„По односу дуга и БДП, европски просек је 82,5 одсто што јесте исувише високо, али је и даље драстично боље него у САД где је тај однос скоро 103 одсто, или у Јапану чији дуг је близу 230 одсто БДП“, истакао је он.

„Евро није био узрок кризе“ финансија, подсетио је он инсистирајући на томе да је европска валута „веома стабилна“. Неки предвиђају пропаст евра, али „ја сматрам да је егзистенцијална криза евра завршена“, рекао је он.

Нови амерички државни секретар за финансије Џејкоб Лу, је током недавне турнеје по Европи позвао европске лидера да мерама штедње додају мере за повећање тражње ради подршке привредном расту.

„Нема фундаменталног неслагања“ о потреби раста, али она је потребна на обе стране Атлантика, узвратио је сада Барозо. Барозо је нагласио да кључну важност за раст имају преговори о слободној трговини САД-ЕУ, за шта Европа планира да се припреми током лета.

„Ако можемо да постигнемо свеобухватни споразум, укупна корист донеће повећање од 0,5 одсто БДП у Европи и 0,4 одсто у САД до 2027“, подсетио је он.

Међу спорним секторима је пољопривреда где је питање широка употреба генетски промењених организама (ГМО) у САД што је спорно у Европи, а има спора и о култури јер неколико земаља, укључујући Француску, захтевају задржавање „културног изузетка“.

Споразум би био користан за привреду и јер би донео заједничке стандарде, или бар систем узајамног признавања стандарда.