Шта је суштина спора око хидроцентрале на северу Косова која је велики улог у дијалогу – Вучић поручио да Београд неће препустити електрану. Приштинске власти систем продале турској компанији.
Србија неће препустити Приштини вештачко језеро и хидроелектрану „Газоводе“ и трафостаницу „Валач“. О томе, нема ни говора!
СА ПРЕМИЈЕРОМ
26. фебруара представници Листе „Српска“, градоначелници свих наших општина и представници Срба у привременим органима, требало би 26. фебруара да се састану са премијером Александром Вучићем – сазнају „Новости“.
На том сусрету требало би да се донесе одлука о даљем (не)учешћу Срба у окупаторским шиптарским институцијама у којима су „замрзли“ учешће због одлуке окупаторског премијера Исе Мустафе да смени Александра Јаблановића, министра за повратак и заједнице.
Како сазнају „Новости“, ово је 9. фебруара премијер Александар Вучић ставио до знања албанској делегацији и високој представници ЕУ Фредерики Могерини, иако енергетика није била „на столу“ те прве преговарачке рунде у Бриселу.
Према нашим информацијама, председник српске владе морао је одмах да повуче „црвену линију“ на језеру Газиводе, на северу КиМ, пошто наш државни врх страхује да ће то бити најтежа тема у наставку дијалога. Јер, у спор две стране, умешала се и турска компанија која је купила косовску енергетску мрежу и тврди да њима припада српско језеро и трафостаница!
Како преносе наши извори, албанска страна је баш због Турака, позгазила Акциони план из области енергетике који су начелно склопиле радне групе Београда и Приштине.
Предлог је био да, не задирући у имовинска питања, „Електропривреда Србије“ формира нову компанију – „Електрокосмет“ или „Електросевер“, која би се бавила продајом и дистрибуцијом електричне енергије и која би контролисала „Газиводе“ и „Валач“. То ново предузеће било би мешовито јер би потпадало под косовски регулаторни оквир и главни диспечерски центар би био у Приштини.
Установљени модел, начелно је био прихваћен. Али, кад је требало да се реализује, албански лидери одбили су да региструју ново предузеће.
Приштина је, наиме, мимо Београда, комплетну електродистрибуцију и електромрежу, укључујући и „Газиводе“ и „Валач“, већ продала турској компанији. Турци сада, потражују оно што су платили, а не могу да уђу у посед вештачког језера и трафостанице на северу Косова које контролише електропривреда Србије.
Колико је албанска страна играла бескрупулозну „дуплу игру“ показује и то што су Турцима гарантовали монопол над електродистрибуционом мрежом, а у Бриселу су пристали да Србија има своју компанију.
Сада, кад су се заплели у соствену мрежу, приштинске вође поручују да не желе ни да преговарају о „Газиводама“ јер је то, тврде, „богатсво које припада Космету“.
Иначе, две трећине „Газивода“ налазе на простору општина Тутин и Нови Пазар, дакле на територији централне Србије, али су брана и хидроцентрала у општини Зубин Поток, на северу КиМ.
Приштина планира да преузме и велику трафостаницу „Валач“ на Рогозни, која тренутно припада „Електромонтажи Србије“.
ВОДА ЗА ПИЋЕ И ХЛАЂЕЊЕ „ОБИЛИЋА“
Приликом прављења вештачког језера (од 1973. до 1977. године, брану градила београдска „Хидроградња“), преграђивањем Ибра, потопљено је на десетине српских села и десетине хектара српске земље.
Вода из „Газивода“, користи се за производњу струје али и за расхлађивање Термоелектране „Обилић“, а из језера се један део албанских подручја снадбева водом.