Прочитај ми чланак
(Новости)
На 236 рачуна „лежи“ дупло више пара него у штедњи четири милиона грађана који нису имућни. Највеће уштеђевине у просеку по милион евра, а највише оних до 500 евра.
На поједине рачуне ће можда завирити и порезници.
Колико у Србији има најбогатијих штедиша, није прецизно познато. Сигурно је једино да их нема више од 236, јер се управо на толико штедних рачуна чува по најмање пола милиона евра.
А један штедиша увек може да чува новац у више банака. Укупан износ који су банкама повериле најбогатије штедише премашује 255 милиона евра, што је, у просеку, више од милион по рачуну.
Држава гарантује за депозите до 50.000 евра по штедиши у свакој банци. То практично значи да, ако се било шта деси са банком, држава на себе преузима обавезу да исплати оволики осигурани износ. Управо ове категорија штедиша, са улозима од 10.000 до 50.000 евра, чини половину укупне штедње: на 187.632 рачуна „лежи“ укупно 3,88 милијарди евра. Када се на ово дода још 1,62 милијарде евра, колико су сакупили они који штеде од три до десет хиљада евра, добија се 67 одсто укупне девизне штедње становништва у банкама у Србији.
Највише је, ипак, оних најскромнијих девизних штедиша, које на рачунима имају максимум 500 евра.
Таквих је, према подацима Удружења банака Србије, чак 4,43 милиона, док се на њиховим рачунима налази, у просеку, свега по 23 евра.
Њихова штедња једва да достиже један одсто од укупних 8,28 милијарди евра, колико се тренутно налази у банкама.
Поређења ради, уштеђевине коју чувају најбогатији захвата чак три одсто укупног износа.
За њима следе, са чак 10 одсто удела у укупном износу штедње, нешто мало „сиромашније“ штедише: они на рачуну имају више од 100.000, али мање од 500.000 евра.
Таквих је више од четири хиљаде рачуна, на којима се укупно налази готово 800 милиона евра.
Колико је ових штедиша на списку порезника, који су добровољно признали да поседују имовину вреднију од 35 милиона динара, што је око 316.000 евра, непознаница је.
Тек да се зна: на 4.881 рачуну има више од 100.000 евра штедње, док се за овај порез „пријавило“ око хиљаду људи.
Порезници ће, свакако, радити и накнадне контроле, па је могуће да „завире“ и у рачуне понеког од ових штедиша. Иако су подаци о штедњи банкарска тајна, под одређеним условима, закон предвиђа „изузећа“ од обавезе чувања тајне.
– Пореска управа, по прописима којима се уређују послови из њене надлежности, под одређеним условима има право увида у рачуне штедиша – речено је „Новостима“ у једној банци. – Изузеће од обавезе чувања тајне важи и за судске налоге, МУП, НБС, Агенцију за спречавање прања новца.
