Прочитај ми чланакКина од 2013. пропагира своју иницијативу "Новог пута свиле" као нови развојни модел за земље убрзаног привредног развоја. Западне земље су забринуте због кинеских амбиција и траже одговор на стратегију Пекинга, пише ДW.
Немачка фондација Бертелсман управо је објавила студију под насловом „Колико Запад инвестира дуж кинеског Новог пута свиле“. Студија показује да западне земље не заостају за Кином када је реч о инвестирању у поменутом појасу, наводи ДW.
Izvor: Pres služba predsednika
Тако се показало да су између 2013. и 2017. године земље Запада у државама које су на Путу свиле инвестирале укупно 290 милијарди долара, док је Кина у истом периоду уложила око 285 милијарди. Анализа ситуације у појединачним државама показала је да је за већину наведених држава улагање са Запада било чак важније него кинеске инвестиције. Такве земље су, на пример, Индија, Вијетнам, Авганистан, Египат и Нигерија.
Када је реч о Србији, ту Бертелсман такође наводи да су западне инвестиције у поменутом периоду износиле нешто мање од 10 милијарди долара. Србија се налази у групи земаља у којима ЕУ „више“ инвестира од Кине (на скали између „отприлике једнако“ и „знатно више“).
Улога Кине у ЕУ – пренадувана
Фондација Бертелсман наводи да је један од разлога за такв развој ситуације то што је ангажовање Кине тренутно далеко иза најава из Пекинга. Оне су се ове године битно смањиле у односу на 2016. или 2017. годину, док су инвестиције са Запада врло константне.
Кина такође настоји да инвестира и у земљама Европске уније. То, како пише Бертелсман, добро дође критичарима ЕУ у њеним сопственим редовима, јер они радо презентирају Кину као бољег партнера. Таква је, рецимо, Мађарска – али, и тамо кинеске инвестиције у поређењу с трансфером и инвестицијама из западних земаља имају минорну улогу.
ЕУ би могла да појача активности
С обзиром на такве чињенице, Европска унија има разлога за самопоуздан наступ када је реч о тражњу партнера у земљама убрзаног привредног развоја. Стручњаци Бертелсмана то формулишу овако: „Дискусија о потпори инфраструктури и инвестицијама не би требало да се води само као одговор на кинеску иницијативу“.
Европска унија и Немачка би могли да сопствене институције, технологије, пословне моделе и системе вредности у много већој мери него сада презентирају као алтернативу за кинеску понуду и да из те понуде извуку много већу „јавну и дипломатску корист“ него што је то тренутно случај, сматрају у Бертелсману. Европска унија би тако могла да у земљама поменутог појаса буде неко ко поставља стандарде којих би потом требало да се придржавају и кинески инвеститори.
Но, поткрај студије, Бертелсман наводи и да је кинеско ангажовање, када се мери по релативној економској снази, „3,7 пута веће од западног“. То би значило и да би Европска унија могла и да појача своје активности међу земљама убрзаног економског развоја.
