Прочитај ми чланакСудећи по новом нацрту Закона о фискализацији, који је управо у јавној расправи, привреднике догодине очекује трошак замене или унапређења постојећих фискалних каса. Колико тачно ће износити нови трошак зависиће од додатних прописа, а старе рачунице показују да се мере - милионима евра, а да би "по глави" привредника могли да достигну и две хиљаде евра.
Усвајањем новог Закона о фискализацији, чији нацрт је сада у јавној расправи, а примена се предвиђа од јануара 2022. године, створиће се услови за дуго најављивању онлајн фискализацију у Србији. То значи да ће привредници имати додатни трошак набавки нових фискалних каса или бар нових софтвера који би омогућили да порезници истог тренутка имају увид у све издате фискалне рачуне фирми и предузетника.
Корисника фискалних каса у Србији, према доступним подацима има око 230.000.
Велики продајни системи углавном су, према речима упућених, већ опремљени савременим фискалним касама.
Трошак ће, међутим, имати и они који до сада нису били обавезни да користе фискалне касе. Ко ће од њих тачно ову привилегију моћи да задржи у наредном периоду биће познато тек када, након усвајања закона, буду донети и подзаконски акти.
Према ранијим најавама списак на коме се тренутно налазе таксисти, адвокати, фризери, козметичари, али и бројне делатности попут коцкарница и кладионица, биће – сужен.
Драгољуб Рајић, координатор Мреже за пословну подршку, за Нова.рс истиче да ипак треба сачекати нову уредбу са прецизном листом делатности које не морају да користе фискалну касу.
Овим законом, како истиче, створиће се услови за увођење онлајн фискализације у Србји.
“Овиме се повећавају намети привредницима који већ имају фискалне касе, да би се, можда, обухватило неколико процената малих привредника који имају мањи промет, објашњава Рајић. Процене трошка које би онлајн фискализација донела привреди ишле су од 35 милиона евра, па до сто милиона евра за период од неколико година после увођења. А корист од наплате пореза неће бити толика”, наводи Рајић.
Он подсећа да су привредници са фискалним касама плаћали тзв. ГПС таксу од 2004. до 2012, 2013. године. А, да су ефекти тога били “готово никакви”.
“За већину је то скупо. Уз то, велики проценат привредника нема довољно јаку и квалитетну интернет везу која то може да подржи”, наводи Рајић.
Ситуација у многим гранама привреде је једноставно јако лоша и такав намет је, сматра – превелик.
Он истиче да треба да се створе услови за ефикаснију контролу, али да ће подзаконским актима бити одређено на који начин ће се то радити.
“Ефекат онлајн фискализације је веома мали и опет се све своди на контролу – да физичко лице изађе на терен и упореди реално стање са оним што пријављује апарат. Зато привреда и каже да тај начин ништа ново неће донети. Онлајн фискализација и у другим земљама није показала ефекте, а много је коштало њено увођење”, наводи Рајић.
Све зависи од коначног решења – ако буде потребна промена фискалних каса и квалитетна интернет веза, то ће свакако да кошта. Питање је и плаћања лиценце за софтвер. Држава мора у разговоре да укључи не само ПКС, већ много ширу стручну заједницу, попут удружења трговаца који ову тематику најбоље познају у пракси. Они, сматра Рајић, могу држави да помогну да пронађе ефектно решење које ће привреду мало коштати или неће уопште.
“Трговци, а поготово средњи и велики системи имају систем којим прате своје промете како би контролисали и запослене, и токове робе и новца, и могу много да помогну држави у изналажењу најбољег решења”, указао је Рајић.
Како је све почело
Идеја о онлајн фискализацији потиче још из периода 2013. године, када је на челу Пореске управе Србије био Иван Симич.
Фискални савет је још у марту 2016. године указао да фискални подаци не пружају потврду за тврдње да би онлајн фискализација значајније допринела сузбијању сиве економије у Србији.
Савет је позвао на отворену стручну дебату која би “недвосмислено установила постојање јавног интереса за онлајн фискализацију”.
“Евентуална онлајн фискализација значила би више десетина милиона евра трошкова за пореске обвезнике, услед набавке неопходног хардвера и софтвера. Наметање овако великих трошкова захтева јасно постојање јавног интереса и недвосмилене аргументе да би онлајн фискализација била делотворно оруђе за сузбијање сиве економије у Србији”, наводио је тада Фискални савет.
Ова институција још није објавила анализу најновијег нацрта закона о фискализацији који “кренуо” у јавну расправу.
Идеју о онлајн фискализацији од старта подржава и актуелни министар финансија Синиша Мали.
Решење за овај проблем прошли пут помињано је током 2017. године, када је Унија послодаваца изашла са рачуницом да ће онлајн фискализација привреднике коштати од 710 евра по продајном месту до чак 2.100 евра.
То је, у ствари, била рачуница Асоцијације сервиса фискалних уређаја (АСФУ) настала као резултат анкете на више од 2.000 фирми. Она је показала да 79,71 одсто фискалних каса раде самостално, без надређеног рачунара.
