Прочитај ми чланак
Након америчке инвазије на Ирак, ирачка нафтна налазишта, дотад под контролом владе Садама Хусеина, отворена су за инострана улагања.
Према извештају америчке информативне управе за енергију, Ирак је 2009. године био 12. светски произвођач нафте, са четвртим по величини доказаним нафтним резервама.
Само део од ирачких познатих нафтних поља је у развоју, што Ирак чини једном од ретких преосталих локација са огромним резервама које су досад једва искориштаване.
Западна Курна једно је од највећих ирачких нафтних поља, налази се на југу земље, западно од Басре. Процењује се да налазиште садржи 43 милијарде барела нафте, што га чини потенцијално другим највећим мега-налазиштем на свету, након саудијског налазишта Гхавар.
У новембру 2009. године, заједнички подухват Екона и Шела, добио је 50 милијарди УСД вредан конкурс за искоришћавање дела налазишта Западна Курна – 1. Ирачко министарство нафте, проценило је да ће за почетак развоја налазишта бити потребно 25 милијарди УСД.
Но, како се ситуација развија, чини се да ће Кинеска национална нафтна корпорација (ЦНПЦ), купити права на искоришћавање налазишта Западна Курна – 1 од Екона. Ирачки и кинески извори известили су да Петро Кина, подружница ЦНПЦ-а, тренутно преговара о куповини 60-постотног Еконовог дела на пројекту. Говорећи под условом анонимности, виши ирачки званичник потврдио је преговоре и рекао да с ирачке стране нема проблема по питању кинеског преузимања.
Екон напуштање пројекта оправдава мршавим профитом који фирма очекује. Према писању Ројтерса, Западна Курна-1 у средишту је ирачког плана утростручивања производње нафте у следећој деценији. Паралелно с напуштањем тог пројекта, Екон се жели усредсредити на развој нафтних поља на северу Ирака, у аутономној регији Ирачки Курдистан.
Према виђењу Багдада, реч је о једностраном и илегалном потезу. Сами ал-Аскари, Маликијев савезник у парламенту, рекао је да ће се Екон „суочити с Ирачком војском“ ако започне са радом на северу. Из Екона кажу да су на северу Ирака бољи подстицаји, да се нуде уноснији уговори о подјели производње и да је тамо сигурније радно окружење.
Ројтерс је пренео да Екон подиже свој профил у Курдистану, да ће бушење почети кроз неколико месеци и да је фирма отворила своју канцеларију у средишту регије – Арбилу. Енергетски аналитичар Џон Дали, наводи да се ирачка нафта из Курдистана мора транспортовати нафтоводом преко Турске, док се нафта с југа где је налазиште Курна, може слати преко поморског нафтног терминала код Басре. Ирачки Курдистан већ је узнемирио Багдад потписујући уговоре директно са Екон и Шевроном заобилазећи притом централну владу.
На нафтном налазишту Западна Курна-2, руски Лукоил тражио је партнера који ће преузети 30% удела у пројекту. Томе је претходило повлачење норвешке компаније Статоил, која се повукла са својих 18,5%. Писало се да ће се кинески ЦНПЦ придружити Лукоилу, но руска компанија је ипак одлучила развијати пројекат без партнера. Лукоил је претходно одустао од уплитања у пројекат Западна Курна-1, тако да кинески ЦНПЦ испада једини кандидат да наслиједи Екон.
Кинески ЦНПЦ већ је присутан на ирачкој нафтној сцени. Та је компанија прошле године почела искоришћавање нафтног поља Ал-Ахдаб, првог значајнијег новоотвореног ирачког налазишта у посљедњих 20 година. Уговор о искоришћавању тог налазишта потписао је ЦНПЦ још 1996. године са владом Саддама Хуссеина, али су пројекат развоја зауставиле међународне економске санкције Ираку.
Ал-Ахдаб је релативно мало налазиште у поређењу с нафтним налазиштем Румалиа, које чини 12% ирачких процењених нафтних резерви.
Налазиште Румалиа заједнички развијају ЦНПЦ, Бритиш Петролеум и ирачка државна нафтна компанија СОМО с 25% удела, што је стандардни удео који ирачани држе у свим великим пројектима. ЦНПЦ учествује и на развоју нафтног поља Халфаиа, где су уз ирачане партнери француски Тотал и малезијски Петронас.
Према Међународној агенцији за енергетику, Кина ће постати главни купац ирачке нафте до 2030. године, док ће Ирак до тада престићи Русију, као другог светског произвођача нафте. Кина ће такође наставити са инвестицијама у ирачку инфраструктуру за производњу нафте.
Главни економиста агенције, Фатих Бирол, изјавио је: „Ирак ће постати један од главних произвођача нафте до 2030. године. Његов главни купац биће Кина и половина ирачке производње нафте ићи ће у Кину“. Ирачка нафта износила је само 5% у укупном кинеском увозу прошле године, око 275.000 барела дневно, док се у Ираку производи 3/3-3/5 милиона барела нафте дневно.
Можемо само нагађати што је у позадини Екконовог одласка са југа на север Ирака, представља ли то само економски или пак политички потез у некој будућој комбинаторици Сједињених Америчких Држава. Заобилажење Багдада приликом склапања директних уговора са америчким компанијама, погоршат ће и заоштрити односе између средишта земље и Ирачког Курдистана.
(Адванце)
