Прочитај ми чланакГрађевинско предузеће "Напред развој" црногорског тајкуна Доброслава Бојовића откупило је довољно акција и стекло већинско власништво над "Енергопројектом", јавља РТС.
Понуда за преузимање акција коју је дао Доброслав Бојовић, власник фирме „Напред развој“, са повезаним фирмама истекла је у подне, а трајала је од 10. јула.
„Напред развој“ је успео да прикупи нешто више од 15 одсто акција колико му је било потребно да би стекао већински пакет од 52 одсто власништва над „Енергопројектом“. Како РТС сазнаје, за те акције је платио око 22 милиона евра.
Држава као један од власника није продала свој удео.
Генерални директор „Енергопројекта“ Владимир Миловановић каже да је Управни суд одбацио захтев за привременом мером обустављања понуде за преузимање акција те компаније. Он је истакао да је поднет захтев и Привредном суду и да је тај предмет у Апелационом суду.
Страхује се да ће нови већински власник Енергопројекта отпочети масовна отпуштања из ове 66 година старе фирме и довести је до колапса.
КО ЈЕ ДОБРОСАВ БОЈОВИЋ Овај човек је већ упропастио „Напред“, а сад хоће и „Енергопројект“
Држава громогласно ћути и дозвољава власнику компаније „Напред“ Добросаву Бојовићу да купује акције „Енергопројекта“, иако је реч о човеку који је већ уништио неколико предузећа.
Тако бар тврде радници некада моћног „Напреда“, који су на превару остали и без акција и без посла. За трен ока, након што је 2004. године крочио у „Напред“, 1.200 радника је уместо на градилиштима, како им је обећано, завршило на улици. По мишљењу радника „Напреда“, уколико држава нешто не предузме, иста судбина задесиће и 2.500 њихових колега у „Енергопројекту“.
„Блиц“ је јуче открио да је ванредни надзор Комисије за хартије од вредности показао да су „скривени купци“ 5,81 одсто акција „Енергопројекта” управо Бојовић и са њим повезана лица.
Драган М. (60), који је 20 година радио у „Напреду“, а већ дуго се повлачи по судовима да би наплатио бар део своје наивности.
– Били смо лидер у Југославији, велики и у светским оквирима, а данас су од „Напреда“ остали само славно име и неславни власник, који је успео да од фирме са 1.200 запослених и великим пословима у земљи и иностранству – направи мртваца. Људе је на превару отерао на улицу, а тадашња власт је све ћутке гледала. Бојовић се у власничкој структури појављује 2004, када је имао само 3,25 одсто акција. Убрзо откупљује још 21,82 одсто од „Ирве“, предузећа у власништву Ђорђија Ницовића. Тада креће кампања руководства предузећа да радници своје акције продају фирмама „Факторинг“ и „Утма“, иза којих је стајао Бојовић, или да их продају њему лично – објашњава Драган.
И Милан Јанковић каже да је био у групи лаковерника који су своје акције продали Бојовићу.
– Продали смо сав наш труд у бесцење јер нам је Бојовић исплаћивао само 20 евра по акцији, иако је њихова вредност била и 300 евра. Нас 170 који смо акције продали директно њему тужили смо га и добили смо спор. Он мора да нам исплати разлику у вредности акције до 100 евра, плус камате, али то не жели. Неким колегама је поручио да ће дуг исплатити чим уђе у „Енергопројект“ – прича Јанковић.
Он додаје да се цео процес куповине акција одвијао мимо берзе, па се Бојовић тако домогао акција које су му омогућиле да већ на скупштини акционара 2006. фигурира као већински власник „Напреда“ са 51 одсто власништва.
Јанковић упозорава да је и тада, као и сада у случају „Енергопројекта“, држава ћутала.
– Након потпуног преузимања „Напреда“, у ком је био директор, председник УО и већински власник, основао је ново предузеће „Напред развој“, на које је пребацио све приходе, док су „Напреду АД“ остали сви расходи и губици. Пошто је у овим манипулацијама изузетно вешт, вероватно је сличан сценарио смислио и за „Енергопројект“. Зато колегама из те фирме саветујемо да се боре да не дођу под руке овог човека, јер од „Енергопројекта“ неће остати ни „Е“. Бојовић је изгледа погодан свакој власти, јер уместо у затвору, завршава у новом партијском дресу, који га очигледно штити – каже Јанковић.
И грађевински стручњаци тврде да држава не сме да пусти низ воду „Енергопројект“.
– То је фирма која је у многим државама синоним за Србију и много значи за привредни углед наше државе. Зато држава мора да има стратегију за њену будућност – рекли су нам у Комори.
Држава се, међутим, засад не оглашава поводом судбине „Енергопројекта“.
Бојовић нас упутио на агенцију
Иако смо покушали да чујемо и другу страну, односно Добросава Бојовића, из његове ПР службе нам је кратко одговорено да немају коментар:
– Одлуке независних институција не коментаришемо, а све остало су јавни документи доступни свима у Агенцији за привредне регистре.
