Прочитај ми чланакПре пет година свој удео у некадашњем грађевинском гиганту Србија је могла да прода за 5,5 милијарди динара, а данас он не вреди ни 1,2 милијарде, јер је у међувремену већински власник тржишну вредност компаније оборио толико да цео Енергопројект сада вреди 20 одсто мање него што је држава ономад могла да добије за својих 33,58 одсто акција. Хоће ли ико одговарати за то што је држава још једном остала краћих рукава.
Сваку од 3,67 милиона акција у Енергопројект Холдингу држава Србија могла је у јулу 2017. да прода компанији Напред и са њом повезаним фирмама у власништву Доброслава Бојовића за 1.501 динар. Или цео „пакет“ за више од 5,5 милијарди динара. Могла је, али није. Уз то, нико у Влади Србије ни прстом није мрднуо да спречи „непријатељско“ преузимање, које је узгред било зачињено и кршењем закона. Пет година касније, иако у међувремену није продала ниједну од 33,58 одсто акција Енергопројекта са правом гласа, вредност државног пакета срозала се на 1,17 милијарди динара, јер се последњи пут овим деоницама на Београдској берзи трговало 6. јуна по цени од 320 динара.
FOTO: Youtube
Због низа лоших одлука и погрешних процена држава је изгубила више од 4,3 милијарде динара или скоро 37 милиона евра, али је мало вероватно да ће ико икада за то одговарати. На страну што је нови газда, који је у септембру 2021. постао и генерални директор, тржишну вредност фирме оборио са 140 на испод 30 милиона евра, тако да цела данас вреди 20 одсто мање него што је Србија 2017. могла да добије за својих 33,58 одсто акција.
Надлежни тешко да могу да се правдају да су били „необавештени“, јер је члан Надзорног одбора Енергопројекта и Драган Угрчић, помоћник министра привреде, бивши директор Одељења за сарадњу са Владом Србије у Агенцији за лиценцирање стечајних управника и в. д. директора Агенције за приватизацију. Истине ради, имала је држава свог члана и у Надзорном одбору Фијат Крајслер аутомобилима Србија (и у тој компанији је држава власник трећине акција), Гојка Станивуковића, државног секретара у Министарству финансија, па је опет министарка привреде Анђелка Атанасковић изјавила да Влада није знала да Стелантис планира да отпусти 1.500 од око 2.000 запослених у Крагујевцу, иако му је само десетак дана раније из буџета дала нову субвенцију од 48 милиона евра.
– Шта рећи, оно што нису успеле санкције и ратови да униште, поступно успева да уради нови већински власник. Од девет зависних друштава система Енергопројект, два су већ угашена, док остала чекају свој ред. Енергопројект Гарант је принудно продат по налогу НБС због негативне оцене пословне репутације г. Бојовића и с њим повезаних лица, начина управљања ризицима и недовољно јасних чињеница везаних за изворе финансијских средстава за стицање акција. Енергопројект Енергодата је припојена Холдингу, а деценијама једно од најпрофитабилнијих друштава, Енергопројект Опрема, свело се на неколико запослених и готово да нема пословних активности вредних помена. Од четири друштва која се баве пројектовањем, осим Енергопројект Ентела, које и даље остварује врло добре пословне резултате, јер једино у њему нови већински власник није инсталирао своје људе, остала три се боре за опстанак, док им већински власник стално наређује да смањују број запослених и плате. Ситуација у Високоградњи и Нискоградњи је поражавајуће лоша, нема нових уговора, бројно стање запослених тежи историјском минимуму, а на неколико преосталих текућих уговора инвеститори немају лепих речи за рад Енергопројекта, који не плаћа своје подизвођаче, а радови на свим пројектима касне. Кубури и са кадровима јер сви напуштају „брод који тоне“. Тужно и жалосно – констатује за НИН Владимир Миловановић, генерални директор Енергопројекта од октобра 2010. до септембра 2017.
Он подсећа да „непријатељско“ преузимање нису спречиле ни судске тужбе, ни једногласно негативно мишљење тадашњег Надзорног одбора, чијег је председника и једног члана предложила држава, која је и даље власник трећине Енергопројекта. Не чуди га, каже, ни то што је на платном списку 1.500 мање запослених него што их је пре пет година било.
– Многи од њих брзо су увидели да је будућност под командом новог власника неизвесна, док је знатан број запослених отеран као технолошки вишак или натеран да оде малом платом. Још мало да се упропасти шта је остало, па ће нови власник самостално располагати имовином Енергопројекта у земљи и иностранству вредном више стотина милиона евра. Већински власник, са својим `невидљивим` инвеститорима, тако ће се дочепати огромног капитала Енергопројекта у земљи и иностранству, ствараног генерацијама током 70 година постојања. За мало уложеног новца и много злоупотреба! Остаће само сећање да је био једном један Енергопројект, чије су име и државу (Југославију, а потом и Србију) прославили врсни српски стручњаци и неимари који су пројектовали и градили све, од „игле до локомотиве“. Некада било, сада се препричава – наводи Миловановић.
