Прочитај ми чланакГодина се практично није ни захуктала а јавна предузећа, која су у власништву државе, увелико се задужују. Према сазнањима Нова.рс само пет предузећа се већ задужило за више од 150 милиона евра, и то само у једној банци. Додатни проблем је и што је реч о јединој преосталој банци у државном власништву.
Како показје документација до које је дошла Нова.рс јавна предузећа су наставила и у овој години да се задужују код комерцијалних банака. Реч је дугорочним али и краткорочним зајмовима.
Како је наш портал већ писао Србијагас одобрен је кредит од банке “Поштанска штедионица” у износу од 168 милиона евра. У истој банци Србијагас је већ задужен 52,6 милиона евра.
На списку оних који су се додатно задужили у овој државној банци је и предузеће Коридори Србије на чијем челу је након смене Зорана Бабића постављен бивши министар енергетике Александар Антић.
Према документу у који је Нова.рс имала увид ово предузеће је узело дугорочни кредит у износу већем од пет милијарди динара, односно око 44 милиона евра.
Кредит у „Поштанској штедионици“ узело је још једно губиташко предузеће Путеви Србије на чијем челу је Зоран Дробњак. Реч је о кредиту од око 37 мииона евра. Позајмицу од 11,7 милиона евра узело је и предузеће Инфраструктуре Железнице Србије, док се ЕПС који води Милорад Грчић узео кредит од 4,5 милиона евра.
Ово су само неки кредити које је Поштанска штедионица одобрила јавним предузећима од почетка 2020. Све ово је такође у супротности са Уредбом коју је Влада донела у октобру прошле године.
Тим подзаконским актом је јавним предузећима наложено да штеде, односно да у планирању пословања за наредне три године поштују државне економске и фискалне смернице, као и да полажу рачуне о запошљавању и расходима, од инвестиција, преко набавки, до репрезентације.
Директори јавних предузећа, како се наводи у том документу, имају обавезу да Влади полажу рачуне о трошењу новца из буџета, службеним путовањима и спонзорствима, као и да прикажу како су утрошили кредите и добит од 2014. до 2019. године.
Судећи према ребалансу буџета за 2021. ово нису једина задуживања државе. Наиме како је најављено минус у државној каси је увећан за 253,6 милијарди динара.
У образлагању ребаланса, министар финансија Синиша Мали тврдио је да јавни дуг Србије неће због тога прећи 60 одсто.
Да увећање дефицита није добар план упозорио је Фискални савет. Њихова оцена је да за половину увећаног минуса има оправдања, али не и за остатак.
