Прочитај ми чланак
(Блиц)
Чак трећина камате који грађани плаћају за коришћење дозвољеног минуса представља зараду банке. Код ових позајмица банке највише зарађују јер марже у просеку износе и до 10 одсто.
Колико је то најбоље се може видети уколико се упореде са маржама код осталих кредита, где су оне два па и до три пута мање, па самим тим и профит банака.
– Код дозвољеног минуса, као и код других кредитних производа висина каматне стопе зависи од цене извора средстава за конкретан производ, али и од других фактора као што су обавезне резерве банке према НБС, трошкова ризика одређеног пласмана. Сви ти фактори утичу да банке међу собом имају различите каматне стопе за крајњег корисника – истиче Мирослав Ребић, члан Извршног одбора Сосијете женерал банке.
Према последњим подацима Европске централне банке, просечна камата на дозвољену позајмицу у државама еврозоне прошле године била је 7,92 одсто. Код нас просек је 33,78 одсто. Распон у цени коришћења популарног минуса креће се од 26 одсто до чак 41 одсто за годину дана. Наравно, најскупљи је одлазак у недозвољену зону, која је код неких банака и дупло скупља.
Чекови инструмент преживљавања
Чекови су у Србији одавно престали да буду инструмент плаћања, већ су постали „инструмент кредита“.
Укупан промет чековима у Србији у прва три месеца ове године био је око 10,06 милијарди динара, док је број чекова у том периоду био 2.243.277, показали су подаци Удружења банака Србије.
И промет и број чекова расте у односу на раније године.
На цену позајмице, међутим, утиче и инфлација. Банкари кажу да док год будемо имали високу инфлацију и цена позајмица биће толика.
– Маржа, као зарада банке је релативна ствар. Свака банка је калкулише за себе сходно изворима финансирања, кашњењу у отплати и резервацијама које имају по том основу, као и оперативним трошковима – објашањавају у Еуробанци.
У структури цене коришћења минуса највећи део односи се на извор одакле банка одобрава овај кредит. Она је заправо чини највећи део цене.
– Банке које располажу са јефтинијим изворима у динарима, то јест клијентима који примају плату преко њих, предузећима које имају велике динарске износе у промету по рачунима, имају могућност да понуде јефтиније кредите у динарима, где спада и дозвољени минус – кажу у Еуробанци.
Ипак, оно што такође утиче на цену минуса, али и других кредита јесу ненаплативи кредити, који у Србији имају тренд раста.
У Србији има 4,5 милиона корисника текућег рачуна, а 253.990 је у кашњењу. Према подацима Удружења банака Србије, доцња која подразумева кашњења преко 60 дана, од укупног броја кредита крајем прошлог месеца износила је 12,2 одсто код грађана. И док је највеће кашњење код отплате лизинга 15,1 одсто, најмање је код у покривања дозвољеног минуса – 8,2 одсто.
