Истина о Вучићевом „двоцифреном повећању пензија“: Пензионери, неће вам се допасти

17:27 11.03.2023.

Двоцифрено повећање пензија које је најавио председник Вучић, биће кратког даха, каже за Нова.рс економиста Горан Радосевљевић и оцењује да ће раст потрошачких цена и инфлација врло брзо “појести” свако повећање.

Радосављевић сматра да “свако повећање испод 40 одсто” не може да испрати раст потрошачких цена и инфлацију и наводи да је у последњих годину и по дана “инфлација појела било какво повећање, било чега у Србији”.

„Инфлација је у односу на октобар и новембар 2021. године, сада преко 40 посто и свако повећање мање од 40 одсто, реално доводи до ситуације да сада имате мање, него пре две године“, објашњава он.

Обећање председника Александра Вучића, да ће пензионери ове године имати “двоцифрено” повећање, за Радосављевића отвара и питање из којих ће средстава Србија то финансирати.

“Ми имамо дефицит већ три године, а како стоје ствари, претпостављам да ћемо дефицит имати и ове године.

Ако имамо дефицит, значи да ми јавне расходе финансирамо неким задуживањем. Дакле, с једне стране имате повећање тих расхода, а са друге имате задуживање да би се ти расходи платили. На дужи рок, такво стање не може да буде одрживо”, упозорио је економиста.

Он каже да је инфлација “толико велика”, да ће реални ефекти повећања пензија, бити изузетно слаби, па ће како каже, пензионери у Србији и даље да преживљавају.

Агатоновић (Нова економија): Нејасно шта је председник мислио под “крајем године”

Матеја Агатоновић са портала Нова економија сматра да је најављено повећање пензија у складу са потребама пензионера, али додаје да је некако у исто време када се планира повећање, најављено и поскупљење енергената.

Према његовом мишљењу, председник је остао недоречен када је у питању датум повећања пензија о коме је рекао “до краја године”.

“Из председниковог излагања није јасно да ли ово „крајем године“ подразумева редовно повећање пензија које се обрачунава сваке Нове године, након што се усвоји буџет. Ми смо и прошле године имали два повећања пензије, а удружења пензионера су, услед високе инфлације, у више наврата тражила да се
усклађивање обавља (барем) два пута годишње”, подсећа Агатоновић.

Он истиче и да је повећање пензија неопходно због инфлације, јер би у супрутном опадала куповна моћ

пензионера.

“Већ неко време се сматра да је за обрачун повећања пензија најбоља такозвана „швајцарска формула“, која подразумева да се износ пензија усклађује и са инфлацијом и са растом просечне плате. Исто као и са запосленима, ако је ваше годишње повећање прихода мање од инфлације – ваша куповна моћ опада.

Овде је проблем што ће зауздавање инфлације зависити од бројних спољних фактора, а централне банке широм света преко годину и по дана најављују да ће се смирити за шест месеци. Од домаћих фактора – ми имамо најављено поскупљење и струје и гаса, управо у периоду када председник Вучић и каже да ће се правити „пресек“ за повећање пензија.

Наравно, и поскупљења енергената ће такође негативно утицати на инфлацију’’, истакао је Матеја Агатоновић са портала Нова економија.

Однос просечне плате и пензије нижи него 2002. године.

Економиста Горан Радосављевић објашњава да је тренутни однос између просечне пензије и просечне плате, на најнижем нивоу у односу на 2002. годину, од када, како наводи, постоје релевантни и објективни подаци.

“Та година је неки почетак увођења реда у јавним финансијама и у односу на 2002. годину, пензија је у прошлој години била на најнижем нивоу, далеко испод 50 одсто у поређењу просечна пензија – просечна плата. Мислим да би држава морала да уради нешто да одржи колико – толико просечни стандард пензионера, који је услед инфлације прилично стављен у лошу позицију”, закључио је Радосављевић.