Фриленсери иду испред Владе и поручују: Не ропству!

14:05 17.04.2021.

Удружење радника на интернету послало је саопштење медијима у којима наводи да ће организовати велики протест испред Владе Србије у суботу 24. априла у 16.00 часова.

„Није крај кад они кажу да је крај! Нећемо пристати на још један лош закон. Не дугујемо им ништа и не дамо им нашу будућност! Шест месеци се боримо и гласно и јасно говоримо да нећемо допустити да плаћамо дугове које нисмо направили, само зато што је држава одлучила да систем наједном проради“, написали су у саопштењу из Удружења радника на интернету.

Printscreen

„Мислили су да ће нас ућуткати и обесхрабрити непостојећим преговорима са лажним представницима фриленсера. Показали смо упорност и одлучност током четири ледена дана камповања на бетону испред Скупштине. И нећемо стати јер се боримо за своје сутра. Не ропству! Не смрти фриленсинга! Зато смо у суботу у 16.00 испред Владе!“, додали су они.

Председник Удружења радника на интернету Миран Погачар рекао је пре неколико дана, тачније, 14. априла, да је упутио позив Влади Србије и Министарству финансија за нови разговор о начину опорезивања прихода фриленсера и да очекује да буде повучен Предлог измена и допуна Закона о порезу на доходак грађана који је послат у Скупштину на усвајање.

„Вољни смо да пред владу изнесемо свој предлог решења и предупредимо велико незадовољство хиљада грађана Србије које ће неминовно уследити по усвајању предложеног Закона“, рекао је Погачар за Бету.

Предлог измена прописа, које Удружење не прихвата, направила је Влада Србије и тим изменама се од фриленсера тражи да плате порез за претходних пет година, од 2015. године до октобра ове године уз неопорезиви део од 32.000 месечно и повећање неопорезивих трошкова са 20 на 43 одсто. Дуг би се отплаћивао у месечним ратама 10 година.

Предлог за опорезивања превиђа да од 1. октобра неопорезиви износ буде 18.300 динара, а не помињу се нормирани трошкови. Фриленсери, за које се процењује да их има око 100.000, тврде да би истовремено намирење дуга и текућих обавеза те раднике отерало у дужничко ропство.