Чињеница да су јуче рано ујутру министри финансија Еврогрупе, представници Међународног монетарног фонда и Европске централне банке са кипарским властима постигли договор о условима за пакет помоћи вредан 10 милијарди евра, према првим анализама, представља „успешну операцију” за Кипар, али је још питање да ли ће „пацијент” и да преживи.

Резултат драматичног састанка у Бриселу, који је трајао до два ујутру, јесте то да ће Никозија избећи банкрот тако што ће добити помоћ, али под условом да реструктурира своје две највеће банке – Банку Кипра и Лаики банку – чије ће штедише, који на рачунима имају више од 100.000 евра, бити једнократно опорезовани порезом од чак 30 одсто.

Премда је кипарски председник Никос Анастасијадес, према извештајима више агенција, неколико пута претио да ће радије дати оставку него пристати на мере којима би угрозио статус Кипра као пореског раја и офшор зоне за претежно руске клијенте, коначна одлука ће управо утицати на то да Кипар и његов банкарски систем изгуби досадашњу инострану клијентелу.

Према оцени коментатора „Фајненшел тајмса”, Кипар је преко ноћи постао офшор банкарски центар без банкарског система. Суочен са претњом да би Кипар могао да буде искључен из еврозоне, Анастасијадес је прихватио да се 4,8 милијарди евра прикупи тако што ће Лаики банка биће подељена на „добру” и „лошу” банку, с тим да ће она „добра” бити припојена највећем кредитору на острву – Банци Кипра. С друге стране, Банка Кипра ће извршити „шишање” свих депозита већих од 100.000 евра, које углавном држе руски држављани.

„Депозити у Банци Кипра већи од 100.000 евра биће опорезовани стопом од око 30 одсто”, изјавио је јуче портпарол кипарске владе Христос Стилијанидес, преноси АФП. „Важно је да смо постигли споразум који ће нам омогућити да покренемо економију и поставимо темеље за нови почетак.”

Кипарске банке нашле су се пред банкротом јер су велики део новца уложиле у куповину грчких обвезница, које су се касније показале као безвредне. Овим пакетом помоћи, ЕЦБ ће да покрије 10 милијарди евра насталог дуга, док ће 5,8 милијарди бити прикупљено реструктурирањем кипарских банака и опорезовањем штедиша.

Протеклих дана је у Москви објављено да велики руски бизнисмени и неки „ситнији” улагачи имају у кипарским банкама око 30 милијарди евра, од чега ће око четвртина бити конфискована када се нови пакет примени. Због тога медији наводе да у ЕУ провејава страх да би Русија могла да надокнади штету запленом средстава европских фирми које послују на руском тлу.

Бриселски договор о спасу Кипра у првој реакцији руски премијер Дмитриј Медведев је оценио као наставак отимачине туђег капитала. Он је, међутим, додао да ће Русија „пажљиво проучити последице те кризе”, посебно какво ће бити њено дејство на руско и светско финансијско тржиште.

С друге стране, јуче је руски председник Владимир Путин затражио од Медведевљеве владе да у сарадњи са страним партнерима ради на програму реструктурисања раније одобреног руског кредита Кипру у вредности 2,5 милијарде долара.

„Имајући у виду одлуке Еврогрупе, Путин сматра да је могуће подржати напоре председника Кипра, а такође и Европске комисије, који су усмерени на савладавање кризе у економији и банкарском сектору те острвске државе”, рекао је новинарима Дмитриј Песков, портпарол руског председника.

Кипарски министар финансија Михалис Сарис рекао је да верује да ће реакција Русије бити веома сложена, а лојални међународни партнери разочарани.

Немачки министар финансија Волфганг Шојбле рекао је да је после седмице „рата нерава” задовољан резултатима договора. Истичући да је пакет помоћи Кипру заснован на борби против „прања новца” и утаје пореза, Шојбле је рекао да је уверен да ће га немачки парламент одобрити.

„Банкарски сектор Кипра ће морати да се сведе на просечни европски ниво, у односу на величину кипарске привреде”, рекао је Шојбле, док је немачка канцеларка рекла да је веома срећна што је пронађено успешно решење за Кипар.

„Споразум представља правилну расподелу терета и захтева од оних који су допринели развоју ових непожељних догађаја да преузму одговорност”, саопштила је Меркелова. „С друге стране, банке морају преузети одговорност. Због тога смо одувек говорили да не желимо да порески обвезници спасавају банке, већ да банке спасавају саме себе.”

Имајући у виду да је Кипране забринуо постигнути споразум и њен могући утицај на многобројне богате инвеститоре који су протеклих деценија дошли на Кипар, председник Европског савета Херман ван Ромпај је обећао да ће им ЕУ помоћи.

„Сви морамо заједно да радимо да бисмо ублажили утицај кипарске кризе на становништво, укључујући мобилизацију средстава из фондова ЕУ, као што је Иницијатива за запошљавање младих”, рекао је Ван Ромпај.

Упркос овој најави, у бројним анализама светски економисти прогнозирају да ће одлазак капитала са Кипра утицати на пораст незапослености на острву и пад животног стандарда. Засад Кипрани осећају само недавну одлуку парламента да уведе привремену контролу промета капитала тако што на банкоматима могу да подигну само 100 евра дневно.

———————————————————————–

Спасилачки хаос

Берлин –  Канцеларски кандидат немачке опозиционе Социјалдемократске партије (СПД) Пер Штајнбрик жестоко је јуче критиковао канцеларку Ангелу Меркел, пребацујући јој одговорност за „спасилачки хаос” који је настао у случају Кипра, преноси Танјуг. „Била је тешка грешка што су мале штедише укалкулисане у првом пакету за спас Кипра, што је изазвало несигурност у целој Европи”, рекао је Штајнбрик таблоиду „Билд”.

——————————————————————- 

Нека се спреми Словенија

Вашингтон –  Криза на Кипру је, како се чини, бајата вест – нова земља о којој се треба бринути јесте Словенија, пише „Вашингтон пост”, а преноси Танјуг. Словенија има иза себе прилично лошу недељу, уз скок каматних стопа на обвезнице на 5,4 одсто, услед страховања да ће јој бити потребна међународна финансијска помоћ, наводи амерички дневник. Марко Крањец, члан словеначке централне банке и ЕЦБ, сматра да Словенији ипак неће бити потребан међународни спас, будући да је ситуација у тој земљи много лакша него на Кипру. Кипарски банкарски депозити вреде око 800 одсто бруто домаћег производа (БДП) те земље, у односу на свега 125 одсто у Словенији.

Н. Радичевић