Прочитај ми чланак
ЕУ и САД иза леђа грађана преговарају о склапању трансатлантског уговора о слободној трговини (ТАФТА) којим државе фактички преносе власт на мултинационалне компаније. Овако најсажетије гласи оптужба против Европске комисије коју неколико недеља уочи избора за Европски парламент у средиште своје кампање стављају европски Зелени, крајња левица, крајња десница и бројне невладине организације.
Судећи по ономе што пише у једној верзији нацрта овог уговора, који је тек недавно процурио у јавност, његово потписивање измениће историју.
– Велико трансатлантско тржиште је једноставно речено почетак политичког и економског уједињења САД са Европском унијом на бази начела ултралибералне економије по којој се тржиште само организује – каже Раул Марк Женар, познати белгијски политиколог и саветник групе Зелених у Европском парламенту. Снимци његових предавања последњих месеци постали су „хит“ на интернету.
Анализирајући сваки од чланова нацрта ТАФТА, који је доспео у јавност, Женар констатује да ће овај уговор заправо имати за последицу поништавање еколошких и санитарних норми ЕУ о генетски модификованој храни, забрани увоза меса с хормонима, пилића дезинфикованих хлором.
Тајност уместо демократије
Ван Ромпај, председник ЕУ и Барозо, председник Комисије ЕУ, потписали су у фебруару 2013. да се ангажују на отпочињању преговора са САД о успостављању трансатлантског слободног тржишта иако за то нису добили овлашћење.
Мандат за преговоре добили су тек у јуну 2013. године од Европског савета који чине шефови држава и влада ЕУ.
За преговарача одређен је комесар за трговину Карел де Гихт, бивши белгијски министар, у више наврата осумњичен у финансијским и пореским аферама.
– Хилари Клинтон није случајно рекла да је ТАФТА заправо економски НАТО – каже Женар додајући да се зна ко је главни у НАТО-у. По њему, у нацрту ТАФТА најгори је члан 45 којим се одређује да приватна предузећа могу да туже државе и да за те спорове треба да буду надлежни тзв. арбитражни судови у САД, а не правосуђа европских држава.
Арбитражни судови су по дефиницији нагодбени, састављени су од „независних стручњака“, дакле приватних особа које немају везе са правосуђем.
– Тиме би чланице ЕУ заправо ставиле ван снаге сопствена правосуђа – закључује Женар.
Како показује искуство латиноамеричких и пацифичких земаља које већ имају сличне уговоре са САД, пред арбитражним судовима спорове редовно добијају приватне компаније, а губе их државе.
У члану четири нацрта ТАФТА каже се да ће уговор обавезивати све јавне власти од општинског до државног нивоа. – То значи да уколико нека општина одбије на тендеру америчку фирму која нуди гас из шкриљаца, јер је та технологија забрањена у Француској, та амерчка фирма моћи ће да тужи те општинске власти пред арбитражним судом у САД – објашњава Женар. Он набраја и бројне чланове у којима се говори о гаранцијама европској страни и примећује да су глаголи у свим реченицама у кондиционалу што значи у условном облику „могло би“, „требало би“, „морало би“. У правном смислу то значи да не постоји чврста обавеза примене.
(Вести онлајн)
