Прочитај ми чланак„Бојим се да Мандина деца не прођу исто као мој брат и ја“, каже Aлександар Илић, један од 22.000 грађана Србије задужених у швајцарцима.
Када му је отац умро, наследио је очев кредит за кућу у швајцарским францима, а данас, иако ради два посла, једва успева да скупи за рату.
И деца ће отплаћивати тај кредит
– Мој отац је био члан Друштва српско-руског пријатељства и неко од чланова Друштва му је уплатио новац за операцију. Нажалост, преминуо је, а банка је са рачуна узимала тај новац. Ето колике су њихова незајажљивост и безобзирност. Наш дуг за кредит је исти као пре девет година, а сваког месеца плаћамо рату. Имам утисак да ће и моја деца отплаћивати ту кућу – каже Aлександар.
Он већ три месеца испред зграде Владе Србије са грађанима који су такође задужени у францима дежура у „швајцарском кампу“ у сменама од по два сата, надајући се да ће на такав начин скренути пажњу власти и доћи до решења проблема који их већ година мучи.
Илић у разговору за „Aло!“ каже да је проблем за њихову породицу настао оног дана када је његов отац пристао да буде жирант свом пријатељу за кредит.
– Пријатељ мог оца је имао месару и мој отац је као жирант ставио нашу кућу под хипотеку. Проблем је настао када је тај човек 2007. банкротирао. Тада су дошли извршитељи банке да нам узму кућу. Прво су напали мог оца, који није хтео да напусти кућу, а после су се договорили, па се десила апсурдна ситуација – у истом дану је мој отац изгубио сопствену кућу и дигао кредит да је по други пут отплати. Рата за кредит је била већа од његове пензије – прича Aлександар и додаје да је његов отац био срчани болесник који, откад је почео да враћа туђи дуг, више није имао ни за лекове.
– Мог отац јесте био болестан, али њега је убила банка пре времена, у његовој 56. години. Тада смо дужнички робови постали мој брат и ја. Чим сам чуо да је Манда умро, помислио сам само да његову децу недајбоже не задеси иста судбина као мог брата и мене. Ја сам молио банку кад је тата умро да има макар мало обзира, јер ни брат ни ја немамо посао. Међутим, банке су незајажљиве, занима их само профит. Буквално су ми рекли: „То што је твој отац преминуо, то је твоја ствар, ми морамо да наплатимо кредит. Не можеш да нас тужиш, ми смо финансијски моћни, немој да прођеш исто као твој отац“ – каже наш саговорник и напомиње да тешко успева да скупи новац, иако ради чак два посла да би се извукао из ропства.
Иако је у другим земљама нашег региона проблем грађана задужених у швајцарцима успешно решен конверзијом кредита из швајцарца у евро на дан исплате, чини се да Србија остаје глува на проблеме својих грађана.
