Прочитај ми чланакПреласком војних пензионера из надлежности Фонда за социјално осигурање војних осигураника Београд, у надлежност Републичког фонда за ПИО, почев од 1. јануара 2012. године, ова друштвена популација у старту се суочила са невиђеном дискриминацијом и неправдом у области остваривања својих стечених статусних права, која су неоправдано дерогирана у великој мери.
Први, и највећи проблем, догодио се, када је РФ за ПИО у јануару 2008. године, донео Решење о ванредном усклађивању пензија због пада животног стандарда, у проценту од 11,06% , са исплатом тог увећања почев од 1. јануара 2008. године.
То је учињено свим пензионерима у Републици Србији, без обзира на висину износа пензије који су примали до тада, сем војним пензионерима, чиме је према њима учињен акт противуставне дискриминације у односу на остале пензионере.
Увидевши ту неправду, велики број војних пензионера је поднео Уставне жалбе Уставном суду Србије, са захтевом да се и њима то право на ванредно усклађивање пензија призна.
Након тога, Уставни суд је, у донетих неколико својих Одлука, потврдио, да и свим војним пензионерима се мора ванредно ускладити војна пензија, као што је то учињено осталим пензионерима у Србији.
Међутим, и поред тих донетих Одлука Уставног суда(а по Уставу Републике Србије, и према Закону о Уставном суду, сви су дужни да извршавају Одлуке Уставног суда), надлежне Филијале, и Дирекција Фонда за ПИО, као пример лоше државне управе( међу њима и Филијала Ваљево), су донели одбијајућа Решења на поднете захтеве војних пензионера да им се ванредно усклади војна пензија, образлажући их неоснованим разлозима.
Е, кад је ђаво узео ствари у своје руке, војни пензионери су се организовали, и у периоду од две године одржали седам масовних јавних протеста испред зграде Народне Скупштине, Владе Србије, РФ за ПИО, и Уставног суда, тражећи своја права на улици.
Након тога, Влада Србије је попустила, и дала налог да се дуг исплати.
На жалост, у међувремену је, од укупно 57.737 корисника војне пензије, њих 44.519( стање на дан 1.мај 2017. године), од чега на територији Колубарског и Мачванског округа укупно 713, је повело парнични поступак пред надлежним судовима, и наплатило износ основног дуга увећаног са законском затезном каматом и признатим судским трошковима, све на терет РФ за ПИО.
Остали војни пензионери, који нису тужили РФ за ПИО, прихватили су исплату дуга вансудским поравнањем(главница дуга увећана за индекс потрошачких цена, али, без права на затезну камату).
Примера ради, у старту, основни дуг Државе према војним пензионерима по основи ванредног усклађивања пензије за 11,06% , износио је око 9 милијарди динара, а након извршења правоснажних парничних пресуда, и исплате путем вансудског поравнања, исплаћено је око 20 милијарди динара. На жалост, за ову причињену штету државном буџету нико није одговарао, ни ти ће.
И поред свега, ту није крај неправди према војним пензионерима. Наиме, овим ванредним усклађивањем пензија, војни пензионери су добили само проценат повећања од 6,57% од Одлукама Уставног суда признатих 11,06%.
Дакле, шта се догодило: ,, мудре главе,, из РФ за ПИО, и из Министарства за рад и социјалну политику, израдиле су предлог Закључка о начину ванредног усклађивања војних пензија за 11,06% , тако што су их ускладили за проценат од 6,57%, а затим додали проценат 4,21% од редовног усклађивања пензија за 2007. годину, на основу Одлуке министра одбране од марта 2008. године. Дакле, једноставно су сабрали две потпуно различите категорије усклађивања пензија, што би у преводу значило сабирати крушке и јабуке у један збир.
На жалост, тај Закључак је Влада потписала, али противуставно, противзаконито, и у супротности са Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, због тога, што је у циљу ограничавања већ стеченог права изашла из свог Уставом утврђеног оквира.
Од тог Закључка Владе, РФ за ПИО не одступа при исплати војних пензија ни за јоту, иако тај акт нема карактер општег правног акта, и по важности је нижи од свих донетих Одлука Уставног суда, и свих Закона који регулишу ову правну ствар.
Применом овог акта, војним пензионерима Србије је отето око 100 милиона евра, и тај дуг се и даље увећава.
Због ове пљачке, већ је неколико хиљада војних пензионера повело парницу пред судовима, а против РФ за ПИО.
Следећи вид очигледне пљачке војних пензионера је у чињеници, што РФ за ПИО није исплатио заостали дуг због неисплаћеног повећања војних пензија из периода 1.август 2004. до 30. новембар 2007. године, за 11.500 корисника војне пензије, а тај дуг, према Закону о облигационим односима апсолутно застарева 30. новембра 2017. године, и ако се пре тог датума не поведе судска парница, више се ни преко суда не може наплатити. Ради се о укупном износу дуга од око 20 милиона евра( главница + затезна камата + парнични трошкови).
Дакле, тај новац ће РФ за ПИО књижити као добит, али неосновану.
У Колубарском округу, цени се, да неколико десетина војних пензионера није тај дуг наплатило, а ради се претежно о породичним корисницима војних пензија, који и не знају да имају право да га наплате, а Филијала РФ за ПИО Ваљево одбија да их обавести о томе.
На крају, морам нагласити, да РФ за ПИО, тј. Филијала Ваљево, противзаконито доноси одбијајућа Решења на поднете Захтеве војних пензионера да им се призна право на увећање војних пензија за 20% , а по основи чл. 79. ст.3 Закона о ПИО , свима који су вршили професионалну војну службу у отежаним условима, и тако стекли бенефициран пензијски стаж.
То право је РФ за ПИО био дужан да призна свима по службеној дужности, почев од 1. јануара 2012. године, али, на жалост, он сопствени Закон не поштује.
Због непоштовања Устава, Одлука Уставног суда, и Закона Републике Србије, својевремено сам против најодговорнијих овлашћених службених лица из Филијале РФ за ПИО Ваљево, поднео Кривичне пријаве због несавесног рада у служби.
Основно и Више јавно тужилаштво у Ваљеву их је ладно одбацило као неосноване, иако сам приложио необориве доказе да постоји основана сумња да су та лица починила кривично дело.
Из свега тога, схватио сам, али касно, да су фамилијарни и буразерски односи јачи од било ког закона, права и правде, јер ово је, ипак, Србија.
Потпуковник ВЈ у пензији Добривоје Станојевић
