Да се онесвестиш: Шта све Србија ДУГУЈЕ Арапима и зашто?

10:38 05.04.2024.

Укупно задужење Србије код Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) и Фонда за развој Абу Дабија "мирује" на око 2,5 милијарде долара. Ови кредити су се узимали раније, неки и пре пуне деценије, за помоћ буџету и отплату старих дугова по повољним каматним стопама.

Агенција за оцену кредитног рејтинга Fitch верује ће Србија пре краја године већину овог дуговања „зановити“.

– Власти (у Србији) планирају да рефинансирају (ролл овер) дуг од две милијарде долара зајма од УАЕ до краја ове године – оценила је у фебруарском извештају агенција Fitch, која је тада и кедитни рејтинг Србије задржала на истом нивоу, пише Нова економија.

Србија се последњии пут задужила код Фонда за развој из Емирата за милијарду долара, по камати од три одсто, пре две године.

Према речима Бранимира Јовановића са Економског института у Бечу, такозвани „roll over“ аранжман се односи на одлагање враћања дуга.

– Ролл овер значи да одложе враћање дуга. Ако је требало да врате главницу овог дуга од две милијарде крајем (текуће) године, да ће то одложити за неку другу годину. То може да ураде ако се договоре са Емиратима да се промене услови дуга, а може и ако узму нови дуг (рефинансирају) – каже Јовановић.

Стање дуга на крају прошле године, по подацима Билтена јавних финансија, према УАЕ садржи четири одвојена зајма. Износ кредита према Влади Емирата Абу Даби и висина преосталог дуговања је на крају 2023. потпуно иста – милијарду долара.

Зајам од Фонда за развој Абу Дабија за буџетску подршку, задужење је договорено у висини 802,3 милиона евра, а стање дуга је 445,7 милиона евра (односно 493,3 милиона долара). На још један дуг Фонду за развој Абу Дабија, намењен „Развоју система за наводњавање Прва фаза“, који је договорен на скоро 90 милиона евра, за отплату је остало још 38,8 милиона евра. Последњи дуг, барем када је Фонд за развој Абу Дабија у питању, је „Зајам за финансирање подршке буџету Републике Србије“ договорен на износ од милијарду евра.

И овде као да се дуг није периодично исплаћивао, па је стање овог дуга у еврима на крају прошле године такође 903,5 милиона евра (одсносно тачно милијарду долара).

Према речима Милојка Арсића са Економског факултета, различити су облици рефинансирања дугова, а све ће зависити од договора две стране.

– Нисмо одједном повукли све, па може да буде договорено и да се рефинансира две милијарде долара дуга. Не знам шта је договорено, али ово може и да буде да ће они поново да нам одобре дуг. Постоје разни облици рефинансирања, може бити и да се задужимо код неког другог, па да им вратимо. Може да буде и једно и друго, да нам, рецимо, одобре нови кредит па да вратимо стари – објашњава Арсић.

Арсић оцењује и да је председник Александар Вучић „добар са Емиратима“, због чега би та држава Србији можда одобрила кредит за рефинансирање, али претпоставља и да смо „камате плаћали све време“.

Зајам из 2016. године је био за подршку буџету и наставак фискалне консолидације. Министар финансија Душан Вујовић тада је рекао да је реч о повољном зајму са каматном стопом од 2,25 одсто.

– То је кредит који смо договорили да буде повучен у пет транши. Средства би била расположива пре краја (2016) године и помогла би у отплати кредита који су узимани у претходних пет, шест година – рекао је тада Вујовић.

Према његовом објашњењу, паре су биле намењене подршци буџету, а могле су бити употребљене за све легитимне расходе у буџету, „укључујући плаћање камата, враћање главнице, укључујући и рану отплату неких кредита“.

И једна милијарда долара које дугујемо сада Фонду за развој има сличну намену – за финансирање подршке буџету Србије.

Србију још очекује састављање нове Владе, а (судећи према економистима и ребаланс буџета), па ће тада и бити јасније како ће се мењати јавни дуг државе.