Pročitaj mi članak

Cene stanova bi preko noći mogle da padnu i do 20%. Evo šta bi trebalo da se desi

0

Gotovo 50.000 stambenih objekata, ali i poslovnih zgrada u Srbiji zuji prazno i nedovršeno. Najviše ih je u Beogradu. Država treći put produžava rok za njihov završetak i sada je to maj 2025. godine. Istraživali smo kako bi na tržište nekretnina uticalo kada svi ti stanovi budi konačno završeni i spremni za prodaju. Agenti za nekretnine kažu da bi to moglo smanjiti cenu kvadrata za čak 10 do 20 odsto u odnosu na sadašnje.

Агент за некретнине, Катарина Лазаревић у изјави за Нову каже да се чувени Закон о озакоњењу објеката дуго очекује и да треба да допринесе да се на хиљаду нових станова и кућа може прометовати и то веома помогло да се коригују цене станова у виду појефтињења истих.

„Када би се решиле на стотине хиљада објеката у катастру, станови би такође појефтинили, јер је логично, када је већа потражња“, иситче Лазаревић.

Тржиште мирује већ два месеца

Саговорница Нове истиче да се последња два месеца, дакле од Нове године, тржиште некретнина смирило, односно продаја становова се знатно смањила.

„Тржиште је у потпуно мирној фази. Јако је отежан промет, тј. минималан. Није се годинама уназад догодило да се овако мало станова и кућа прометује“, каже Лазаревић.

Додаје да би један од узрока могао бити веома сложена политичка ситуација, али и економска ситуација за коју наша саговорница каже да „није ружичаста“.

„Кредити су скупи, камате су високе, мали је проценат људи који посежу за кредитима и самим тим је интересовање минимално“, закључује Лазаревић.

Урош Јовановић из „Арт некретнина“ сагласан је да уколико би се на тржишту појавили нови, легализовани квадрати, то би допринело смањењу цена.

„Не мислим да је то лако изводљиво. ипак, ако се деси да се одједном велики број квадрата појави на трижишту, то би погурало цене на доле и то можда за 10 до 20 одсто“, каже Јовановић.

Додаје да је питање колико је такав сценарио реалан.

Јовановић објашњава да се сада Руси све више појављују као купци станова и да би коначне резултате још требало сачекати.

„Домаћа тражња мало опада. Међутим, постоји ова тражња коју сада Руси креирају – причам о куповини. За тражњу није добро то што су скочиле каматне стопе кредита. Епилог тога занћемо за месец-два“, закључује Јовановић.

Грађевинске дозволе пре 2009. године издавале су се без рокова изградње.

То је разлог што многи од њих ни данас нису завршени.

Њјима и инвеститорима којима су од септембра 2009. издаване дозволе са роком изградње ресорно министарство даје још једну шансу – да заврше започете објекте најкасније до 25. маја 2025. године. Нових рокова, кажу, неће бити.

„Санкција за непоступање у овом року је да објекти из легалног прелазе у нелегално. Све до њиховог рушења, морају и да плате држави порез на имовину као да је објекат завршен“, каже за РТС Александра Дамњановић, државни секретар Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Примера савесног и одговорног грађевинарства има. У Италији, после предвиђеног рока за завршетак градње, без обзира на то да ли је објекат готов, инвеститор плаћа градску ренту и порез на имовину.