Прочитај ми чланак
(Нови Стандард)
За разлику од других штетних потеза за које мислим да их Вучић намерно повлачи, када је реч о стручњацима и њиховом учешћу у раду Владе, чини ми се да Вучић стварно не разуме о чему се ту ради. Дакле, овај текст се не бави Вучићевим злонамерним поступцима и наумима, него његовим заблудама.
Пре него што почнем, желим читаоца да упутим на текст Љиљане Смајловић на ову тему, објављен у Политици, а у коме је уверљиво и потпуно објашњен комплекс питања који се односи на моралну страну ангажовања страних стручњака (на примеру Строс-Кана). Како том тексту немам шта ни да додам ни да одузмем, то ме ослобађа обавезе да се у овом тексту бавим моралним аспектом овог питања.
Одмах ћу да изнесем основне тезе:
1. Бесмислено је ангажовати стручњаке који чине међународни финансијски естаблишмент;
2. Бесмислено је мислити да у истом макро-економском оквиру који диктира ЕУ неки стручњак може постићи битно бољи резултат;
3. Бесмислено је мислити да домаћи стручњаци желе да раде са Вучићем;
4. Бесмислено је мислити да се било какво решење пожељно за Србију и грађане Србије може наметнути неким спољним ауторитетом.
1.
Господин Вучић нам је саопштио „на начин да обичан човек то може да разуме“ да би страни стручњак као што је Строс-Кан био идеалан да „препакује“ наше дугове.
Вучић очигледно мисли да је стручност ако на одговарајућем месту (готово никад и у одговарајућој прилици) употреби страну реч, а да је врхунска стручност ако не употреби страну реч иако је зна. О томе да г. Вучић апсолутно ништа не зна и никада се није бавио реорганизацијом или реструктурирањем било ког субјекта, да о „препакивању“ дугова, једном речју, нема појма, овде нећу говорити.
Теза г. Вучића је да ће неко ко припада највишим финансијским круговима у свету, управо дакле оним круговима који држе цео свет у дужничком ропству, помоћи Србији у погледу дугова тако да то решење буде неповољно за повериоце, а повољно за Србију. Ако претпоставимо да и сам Вучић ипак зна да је то са оне стране реалности, онда је друга могућност тумачења у томе да би решење српских дугова могло истовремено да буде повољно за повериоце, али не баш најнеповољније за Србију.
И ту се поставља само једно питање: када то финансијски сектор који исисава сву вредност из свих и од свакога пристаје на то да се дужнику да неки модел који није најнеповољнији за њега? Другим речима, када то они пристају да им профитна стопа буде и за мрву мања од тренутне? Само онда када сматрају да ће претоварена рага црћи, а да истовремено не би успели да социјализују дугове пребацујући их на неке друге пореске обвезнике или када за „попуштање“ имају неку другу скривену корист.
У првом случају страни стручњак нам не треба. Једноставно било ко да се обрати финансијским светским круговима они ће направити неки нови аранжман ако мисле да је дужник на издисају.
Једино нам је страни стручњак потребан да би повериоцима за наводно попуштање обезбедили прикривене користи. Дакле генијална идеја г. Вучића састоји се у томе да за велике паре наших пореских обвезника ангажујемо стране стручњаке, који ће страним повериоцима вешто обезбедити прикривене користи.
Дакле, најповољније тумачење по г. Вучића је да он не зна шта предлаже.
Да навођење „великих пара“ које би ми грађани за такав ангажман платили није само стилска фигура, поткрепићу бројкама. Како смо из медија сазнали, размишља се о ангажовању екипе стручњака, наведен је број од око њих 15. На примеру Строс-Кана и његових евентуалних 15 колега рачуница је следећа: Строс-Кан кошта не мање од 1.500 евра, његова два главна помоћника не мање од 1.000 евра, половина наредних не мање од евра и нико мање од 400 евра – на сат! Дакле, та екипа кошта око 90.000 евра дневно. Ако раде комерцијални посао.
2.
У постојећем економском окружењу, које је креирано у континуитету у Србији од 2001. године, никаква финансијска консолидација у озбиљном значењу те речи није могућа, без обзира ко би то спроводио. Дакле, и неки најбољи и најдобронамернији стручњак из иностранства нужно би био неуспешан.
Наиме, сваки такав стручњак би одмах захтевао промену монетарних овлашћења Народне банке Србије (НБС) – не може, не дозвољава ЕУ. Промену девизног курса – не може, не дозвољава ЕУ. Промену царинске политике – не може, не дозвољава ЕУ. Јачање домаћег банкарског сектора – не може, не дозвољава ЕУ. Снажне државне инвестиције – не може, не дозвољава ЕУ.
Укратко, способни страни стручњаци који би далеко боље водили економску политику Србије, наравно, постоје, али нико од њих, прво, неће бити ни позван, а онда не би се ни прихватио бесмисленог рада у условима у којима су све главне полуге постављене од ЕУ на такав начин да коче могући развој Србије, а не да га поспешују, а политичари који су на власти интеграције у ЕУ сматрају највећом вредношћу, па отуда и сваки њихов захтев.
Сасвим супротно ономе што заступа г. Вучић, ми смо у проблему зато што слушамо ММФ, ЕУ и САД, а не зато што нам недостаје њихово официјелно мишљење на највишем нивоу.
3.
Из свих разлога наведених у претходној тачки ни домаћи стручњаци не желе да сарађују са Вучићем. А веома вредних домаћих стручњака итекако има.
Они међутим имају и додатне разлоге за своју уздржаност.
Први је у свезнајућем мешању самог Вучића у све области у улози коначног, неупитног и свеобвезујућег ауторитета. Нико ко стварно вреди неће себе да понижава и да прихвата улогу неког ђачића који се скврчио пред гневом учитеља. То не приличи ни министрима, а камоли стручњацима.
Други је у томе што је владајућа групација већ показала своје право лице по питању стручности, размештајући буквално хорде полуписмених и нестручних људи на веома одговорне функције и задржавајући све најгоре кадрове из претходне власти. У таквом окружењу, у коме партијска и лојалност владајућој личности одређују нечији положај, није могуће стручно радити. Сваки стручњак зна да мора да има око себе тимове стручних људи који се воде само правилима струке иначе је сваки покушај промене набоље осуђен на пропаст. А таква могућност је данас у Србији са Вучићем на челу политичке одговорности потпуно изгубљена.
Трећи разлог, који наравно произлази из претходно реченог, јесте опчињеност медијском сликом која се пласира грађанима, и то пре свих од стране Вучића и Дачића. Ниједан стручњак не жели да ради у условима у којима водећи политичари све и свакога подређују својим дневним рејтинзима популарности. Поготово у Србији у којој се готово сви најважнији помаци могу обезбедити тек у вишегодишњим периодима.
Дакле, г. Вучићу, немојте понављати преко медија „да вам се каже име тог стручњака у Србији…“, него схватите да све најбоље у Србији неће да сарађује са вама.
4.
Пожељна решења за Србију и грађане Србије могућа су само ако имамо руководство које стварно хоће да трага за таквим решењима. И само онда када такво руководство има подршку грађана. Добра решења није могуће наметнути споља. Она морају бити израз наших настојања. И тада је могуће користити и стране стручњаке, али пре свега у областима техничких знања.
Када имамо политичку елиту која је окренута ЕУ и питање интеграција претпоставља свим друштвеним и националним интересима Србије, онда је наметање решења споља императив, зато што обмана медијима, као и свака анестезија, трају одређено време, у ком времену се национална лоботомија има завршити.
