У дуговима до гуше су готово све земље бивше СФРЈ. Њихове јавне обавезе до ове године су нарасле на фантастичних 90 милијарди евра с тенденцијом увећања и мало могућности да их икада отплате. По оцени и страних и домаћих економиста, све државе некадашње СФРЈ, осим, Словеније, полако клизе у дужничко ропство и ако не предузму хитне и оштре мере, у њега ће и запасти, а неке и банкротирати.

Рекордер по висини дуга је за сада Словенија, која ће се ове године бити дужна готово 28,8 милијарди евра, али она има и најмање разлога за бригу јер је њен бруто домаћи производ и највећи, па има могућности да оно што је узела и враћа. Много више главобоље има Босна и Херцеговина, којој према истраживању „Јуроманија“ прети банкрот. Економисти упозоравају да Хрватска 2016. године неће моћи да враћа дугове, а да не би дошла у ту позицију Србија ових дана „реже“ јавну потрошњу.

– Врло је важно колико једна земља дугује према иностранству, а колико су унутрашње обавезе у домаћој валути – каже Млађан Ковачевић, економиста. – Када су дугови у домаћој валути, онда их је лакше покривати. Тако на пример, Јапан има пет пута већи јавни дуг, односно обавезе у јенима од БДП, а ипак није високо задужен. Наш и проблем осталих земаља бивше СФРЈ је што извозом управљају стране компаније. Код развијених земаља 80 до 90 одсто извоза је у домаћим рукама, тако су девизе у државној каси. Ми, Хрвати, Македонци тешко долазимо до новца за финансирање спољног дуга, додатно се задужујемо и то нас уводи у зачарани круг.

Буџетски дефицит Хрватске се попео на две милијарде евра,а државни дуг ове земље износи 223,5 милијарди куна, или 70 одсто бруто друштвеног производа. Наши суседи би морали у наредне две године да смање задуживање за 1,5 милијарди евра. Европска комисија је већ наложила да се покрене процедура за смањење прекомерног дуга.

КАД ЈЕ КРАЈ

Банкрот државе значи заправо стечај. Обавезе су изнад имовине и повереници потражују дуг, док је код стечаја предузећа могућа наплата. Повереници, наиме, могу да преговарају са државом па чак и да се одрекну дела потраживања.

Земље бивше „Југе“ тону у велике дугове јер су распад и дезинтеграција тржишта деструктивно деловали на индустрију, производња је падала, тржиште се смањило, а конкурентност привреда и фирми значајно пала. Изгубљена су тржишта у Африци и Азији.

– Ове године, јавни дуг Словеније ће порасти на 28,8 милијарди евра, односно 80,9 одсто бруто домаћег производа, што је готово четири пута већи ниво у односу на онај из 2008, пре избијања глобалне финансијске кризе – наводи словеначки Завод за статистику.

Хрватска с мало мањим задужењем од око 28,7 милијарди сместила се на друго место, а пратих их Србија с дугом који је готово достигао 20,9 милијарди евра. Министарство финансија објавило је да је јавни дуг Србије на крају марта износио је 20,5 милијарди евра, што је 62,3 одсто бруто домаћег производа.

Остале бивше југо-републике, то јест државе, заостају са висином јавног дуга, али с обзиром на њихову економску снагу, и оно што дугују је превише. Тако је држава у Босни и Херцеговини дужна око 5,5 милијарди евра, Македонци су за државне потребе позајмили 2,7 милијарди евра, а Црна Гора је дужна 1,7 милијарди.

За израчунавање могућности банкрота неке земље користе се подаци Еуромонија. БиХ је, како се наводи, држава која има најалармантнију ситуацију и шансе од 27,4 одсто. Разлози за могући банкрот су јулске поплаве због којих се земља додатно задужила, висока стопа незапослености, корупција и континуирана политичка нестабилност.

РЕЗЕРВА

Ко би се и колико одрекао потраживања од БиХ тешко је предвидети. Али сасвим је јасно да БиХ све теже отплаћује и старе дугове, а свакодневно се додатно задужује. Само ентитет Федерације БиХ у идуће две године мора да врати око 1,7 милијарди конвертибилних марака дуга, односно цели један годишњи буџет. Укупна задуженост БиХ је пред крај прошле године достигла приближно 10,4 милијарде КМ (1,95 КМ=“1″ евро). Од тог износа на спољни дуг односи се седам милијарди конвертибилних марака. У међувремену се БиХ додатно задужила, јер није била у стању да одржи ликвидност ентитетских буџета.

(Вечерње новости)

Ознаке: банкрот, БиХ, економија.