Pročitaj mi članakPotrošnja struje u prošloj godini veća je za oko 3,1 odsto nego u 2014. godini, s tim što su domaćinstva bila najštedljivija pa su u ukupnoj potrošnji najmanje i učestvovala s oko 1,9 odsto.
Међутим, с обзиром на то да су прогнозе раста потрошње струје у наредним годинама просечно око један одсто, неопходно је да се тај даљи скок покрива продужењем радног века и снаге постојећих и изградњом нових електрана, наводи се у годишњем извештају о раду Агенције за енергетику Србије (АЕРС), која даје сагласност на поскупљење струје и гаса.
Будући да Србија у последњих 25 година није саградила ниједан нови блок за производњу струје, у том смислу је најреалније очекивати да то буде трећи блок Термоелектране „Костолац Б”, којим би се покриле недостајуће количине електричне енергије.
Битан предуслов одрживог развоја енергетског система је адекватна ценовна политика предвидива и за купце и за инвеститоре, али и раст цене струје за социјално најугроженија домаћинства у Србији, којих је, према подацима, много мање од броја који би према евиденцији требало заштитити.
Подаци „Еуростата” показују да је цена струје у Србији у другој половини прошле године била најнижа, посматрано са и без ПДВ-а од 20 одсто и такси.
Јефтинија је не само у односу на развијене европске државе него и на земље у региону.
Цена струје у нашој земљи најнижа је и поред чињенице да је акциза на струју, уведена прошле године под притиском ММФ-а, од 7,5 одсто међу највишим у ЕУ.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
