Pročitaj mi članakVerujući da će i sada, kao mnogo puta do sada, zaraditi više novca nego u Srbiji, jedan Beograđanin se prijavio za rad u Nemačkoj, preko posredstva agencije, koja je nudila posao na reciklaži. Nakon dve nedelje gladovanja, spavanja na dušeku na naduvavanje, neizvesnosti, vratio se kući bez prebijenog dinara u džepu.
Двадесетпетогодишњи Београђанин, чије је име и презиме познато редакцији, а који је желео да остане анониман, за “Блиц” је испричао шта је све преживео, првенствено због тога како би људи били опрезнији када се ради о послу у иностранству, да воде рачуна шта потписују и да немају поверење чак ни у локалне људе.
Све је почело када је видео оглас агенције „Партнерс анд Орка“ за рад у Дрездену на послу рециклаже. Плата је била примамљива – за рад од недељу дана зарада је износила око 265 еура. Пријавио се и једино што су у агенцији тражили од њега јесте да има пасош неке земље из Европске уније, да је одговоран и вредан. Као обавезу имао је само да плати 4.900 динара агенцији за њене услуге у посредовању.
С обзиром да се овакве ствари не дешавају први пут, како је “Блицу” речено у Министарству за рад, одмах ће бити покренут поступак контроле над радом ове агенције. Уколико се утврди да је агенција обавља послове запошљавања супротно одредбама закона, биће јој одузета лиценца.
Aутобуске карте сами купили, спавали на душецима за надувавање
– Из Београда је кренуло нас троје. Aутобуске карте смо сами купили, али нам је речено да ће нам то послодавац рефундирати одмах када стигнемо у Дрезден. Извесни Душан Марковић, посредник између агенције и послодавца, сачекао нас је на одредишту. Међутим, он нам је одмах саопштио да нећемо бити у Дрездену, као што је требало, већ у малом градићу Елстеверда, који је 70 километара даље. Већ тада сам почео да сумњам да нешто није у реду – прича овај Београђанин.
Момци су у колима сазнали и да им новац од аутобуске карте неће бити рефундиран, око 100 евра, а Марковић се потрудио да им здушно објасни како то и није било у плану и да су они погрешили.
– Ту су нас први пут насамарили, јер је у огласу и мејловима, које смо добијали од агенције стајало да је пут плаћен, док у уговору који смо склопили са Aгенцијом, та ставка не постоји. Шокирао сам се, јер сам на пут кренуо са свега 50 евра, али сам се утешио да сам овде ипак дошао да радим и да проблема неће ни бити – каже он.
Недуго затим, схвата да су доведени у неки мали град, да се стан у коме ће боравити налази у кварту где су смештени азиланти, као и социјално угрожени људи.
– Потупно сам остао нем када сам ушао у стан. То је посебна прича. У њему су били душеци на надувавање и једна комода. И то је све. Имали смо срећу, ако се тако може рећи, да смо имали фрижидер, јер они који су смешени у стану изнад нас, тај луксуз нису имали. И сијалице нисмо имали, али уличну расвету јесмо, која је била добра – саркастичан је он.
И поред свега тога, он није ни помишљао да се врати у Београд. Каже да је решио да остане, јер је дошао да ради и заради. Међутим, није ни слутио шта га заправо чека.
– Недељу дана само седели у стану. Од посла није било ништа. A за то време трошили смо на храну оно мало новца које смо понели. Куповали најјефтиније. Чак нисмо могли ни да је припремимо на најбољи могући начин, јер нисмо имали посуђе. На пример, уместо кутлаче, користили смо шољу. У неком тренутку нам је тај Душан дао по десет евра аванса, да бих могли да купимо храну. Практично смо гладовали – присећа се овај младић.
Први пут одлазе на посао након седам дана. И не раде по девет сати, како је договорено, већ пет сати. И наредног дана су имали посла, неких шест сати. Објашњава да су радили без било какаве заштите, односно нису имали ХТЗ опрему, рукавице нити радна одела.
– За тај рад смо добили 56 евра, односно 10 евра мање, због аванса који смо примили. И то је било то. У међувремену тај Душан нам је говорио да неки камиони касне, да ће нам наћи неки други посао, на грађевини у Минхену. Aли ни од тога није било ништа. Све лаж до лажи нам је сервирао – прича он.
Напослетку одлучују да се врате кући. На уштрп храни, уштедели су по 30 евра, како би некако стигли до Беча, јер је повратак за Србију одатле био јефтинији.
– У Беч смо стигли без динара. Позвао сам оца да ми пошаље новац за карту. Ту ноћ смо преспавали у парку, на клупама. Ми и бескућници. Бедно и једно. Никада се у животу нисам тако осећао. Изиграли су нас и оставили на цедилу. И зато млади морају да воде рачуна да не буду изиграни као ми – каже овај двадесетпетогодишњи младић.
По повратку у Београд, цео случај је пријавио Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Aгенцији “Партнерс анд Орка” се није јавио, јер не жели више ишта да има са њима.
Одузете дозволе за рад
У току 2017. године одузета је једна дозвола за рад агенцији, а за три привредна субјекта донето је решење о забрани обављања послова запошљавања јер су обављали послове без издате дозволе за рад.
– Aгенција „Партнерс анд Орка“ има дозволу за рад од 3. јула 2015. године. Имајући у виду наведено покренуће се поступак контроле над радом агенције, односно Министарство ће предузети све мере како би испитало исправност спроведеног поступка посредовања у запошљавању грађана Србије посредством агенције „Партнерс анд Орка“ у Дрездену. Такође, већ смо упутили замолницу Министарству трговине, односно тржишној инспекцији за обављање контроле из њихове надлежности – кажу у Министарству за рад.
Они кажу да не подржавају илегалан рад наших грађана, како у земљи тако и у иностранству. Напротив, апелују на све грађане да самоиницијативно не одлазе на рад у иностранство, односно да одлазе преко Националне службе за запошљавање или агенције за запошљавање које имају дозволу за рад овог министарства.
У интерне организације фирме, наша агенција не залази
У Aгенцији „Партнерс анд Орка“ кажу да кандидати могу бити задовољни или не, да је то лична ствар и да у такве ствари не улазе.
– Сваки кандидат је третиран као радник земље где је запослен. Како је послодавац оранизовао посао, у којој количини и какав је систем рада, то се радници договарају са послодавцима. То је интерна организација у коју агенција не залази. Aко је смањен обим посла, такође постоји ораганизација и прерасподела посла и одговорана лица којима се обраћају, а не да се само спакују и оду, а не јаве никоме – кажу за „Блиц“ у овој агенцији.
Они, такође наводе да су сви кандидати, коју су упућени на рад, прочитали оглас где су све детаљне информације изнете. Потписали су уговоре о раду са послодавцем и уговор о посредовању са агенцијом. По доласку у Немачку пријављени су у полицији, у радни однос и добијали ипслатне листићи за период рада.
– Сви су имали уговор о пробном раду на период од 90 дана, а ако задовоље, добијају продужење уговора на годину дана. Да ли су лица задовољила потребе послодавца или нису схватала посао и тежину посла, то ми не знамо – кажу у агенцији.
