Прочитај ми чланакБанке су, како показују завршни рачуни, током протекле године на име разних провизија и накнада наплатиле 573 милиона евра. Адвокат Мирослав Живковић истиче да се тај износ не односи на добит из редовног пословања и тврди да је реч о - преварном пословању.
Да ли банке зеленаше или су очекивања грађана да им одобравају кредите по ниским каматним стопама и уз ниске накнаде или без њих – нереална?
На ово питање саговорник Н1 наводи да само име „трошак“ или „накнада“ указује да је реч о нужном терету који је банка претрпела у име и за рачун клијента при одобравању неког кредита.
„Та цифра се не односи на добит од редовног посла“, истиче адвокат Мирослав Живковић.
На констатацију новинара да банке свуда у свету исказују провизије и да у поменутом износу нису садржани само трошкови обраде кредита, Живковић наводи да су банкарске провизије за три године премашиле 1,3 милијаде евра.
„У 2020. години трошкови накнада били су 329 милиона евра, у 2021 – 450 милиона евра и сада ових рекордних 573 милиона евра“, навео је саговорник Н1.
Говорећи о судским споровима грађана са банкама, Живковић подсећа да је први аргумент банака био да ће банкарски систем пропасти ако се тужбе грађана буду усвајале.
„Не да нису пропале, него су зарадиле још више. И поред допуне става Врховног касационог суда од 16. септембра 2021. године, где им је сам ВКС притекао у помоћ, банке и даље губе 95 одсто предмета. А, то значи да су трошкови апсолутно ништави“, каже он.
Трошкови, додаје, могу да постоје, али морају бити да буду стварни и – образложени.
„Накнаде могу да буду симболичне и не смеју да буду извор оволиког профита“, навео је адвокат.
Он истиче да „свакако треба ићи на укидање накнада јер то највише погађа становништво“.
„Трошкови треба да буду стварни и сразмерни платежној могућности грађана. Али, опет кажем: 573 милиона евра за годину дана или 1,3 милијарде евра за три године није у складу са законом“, поручио је овај адвокат.
