Прочитај ми чланак
Млеко иде на 100 динара?
Да би производња млека у Србији опстала неопходни су драстични скокови цена, незванична рачуница показује да би млеко требало да поскупи више од 50 одсто.
Тако би и поред велике помоћи државе, литар дневног белог напитка „прегазио“ и сто динара.
Ни овако велики раст не би, тврде млекари, могао да подмири потребе нашег тржишта. После несташице уља и шећера прети нам, наиме, и несташица млека.
„У наредном периоду могуће су несташице млека, јер домаћа производња неће моћи да задовољи потребе“, каже Слободан Петровић, директор „Дењуб фуд групе“, у чијем саставу послује „Имлек“.
Мањак млека последица је суш и смањене производње. То можемо да превазиђемо тако што ћемо из наших компанија, које послују у земљама из блиског окружења, да увозимо млеко и обезбедимо за домаће тржиште.
Према његовим речима, повећање производње млека у Србији може се очекивати тек од јуна 2013, али само под условом да година буде добра.
Произвођачи млека тврде да би са овако папреним ценама сточне хране, откупна цена млека требало да буде барем 56 динара да би производња опстала.
„Тренутно добијамо 35 динара за литар, али искључиво за екстра класу млека“, каже Сања Бугарски, председник Асоцијације произвођача млека.
„Готово 60 одсто сточара добија по литру 27 динара. Знамо да млекаре не би могле да поднесу толику разлику између тренутне и неопходне цене млека, јер би се све то прелило на потрошаче. Зато смо од Министарства пољопривреде затражили да нам се обезбеди храна, јер је нема. Без ње, фарме ће се једноставно гасити“.
Према њеним речима, од надлежних је затражено да омогући произвођачима да купују концентровани део хране по ценама од марта ове године, а да разлику надомести држава.
Други захтев је да се Уредбом регулише одлука о неплаћању закупа државне земље, која је препуштена на милост локалне самоуправе.
„Држава субвенционише камате, али банке дају главницу. И замолићемо државу да подмири све обавезе према произвођачима. Уз овакву помоћ државе, производња би опстала са откупном ценом од нешто више од 40 динара“.
Поскупљују грејање и превоз
Почетком нове грејне сезоне стижу и већи рачуни.
Месечна карта за запослене биће око 3.200 динара. Топли радијатори у стану од 60 квадрата – 5.920 динара.
Како новости пишу, и у Градској управи је потврђено да ће од 1. октобра Београђани ће више пара морати да издвоје за градски превоз и грејање.
Тако ће грејање у стану коштати 18,5 одсто више, док ће појединачна карта за превоз и месечна за запослене поскупети за 20 одсто.
Сигурно је такође да других поскупљења до краја године неће бити. Такав је став градоначелника и Градског већа, имајући у виду свеукупну економску ситуацију.
Корисници ЈКП „Београдских електрана“ месечно ће издвајати 98,7 динара по метру квадратном без ПДВ, чиме је испуњен захтев Града Београда да нова цена не пређе 100 динара због поменуте економске кризе.
То значи да ће топли радијатори просечно домаћинство од 60 квадрата коштати 5.920 динара док су до сада плаћали 4.997 динара.
Последње корекције цена градског превоза (месечне карте) биле су 1. јануара 2011. године, а у међувремену је дошло до промене цена свих „улазних елемената“ што је приморало ГСП да повећа цене. И недавна одлука Министарства финансија о повраћају акциза ГСП нажалост, не помаже, с обзиром на то да се по литру враћа 2,5 динара, а да је цена горива, у међувремену, отишла знатно више.
Појединачна карта за превоз уместо 60, од октобра ће бити око 70 динара, а запослени ће месечну карту плаћати 3.220 динара, уместо досадашњих 2.680 динара.
Сви попусти за социјално угрожене категорије, међутим, важиће и даље, а цене превоза за незапослене, студенте, пензионере и све остале повлашћене категорије се неће мењати.
Београд ће наставити дотирање сваког месеца и ГСП и приватних превозника са преко милијарду динара, како суграђани не би плаћали економску цену карата.
Поскупљење грејања и превоза условљено је променом цене енергената на тржишту и то је, како је речено, најмање што је морало да поскупи јер би иначе угрозило пословање предузећа.
Према рачуници ЈКП „Београдских електрана“ грејање је требало да поскупи још прошле године јер је цена мазута од прошле године скочила за 30 одсто. Пошто је тренд раста цене настављен, нова грејна сезона почиње са већим рачуном.
(Новости)
