Прочитај ми чланак
Бранко Павловић: Пример Агробанке биће много речитији него што се уобичајено мисли.
Овим текстом ћу покушати да заокружим питања која овај случај отвара.
1.Једноставно питање о томе како је настала несумњиво огромна тзв. лоша актива (читај пљачка) у Агробанци сугерише једноставан одговор: тако што је руководство баке морало да има много ширу подршку осталих делова система. Обим пљачке је за сада непознаница, креће се у распону од 124 до 300 милиона евра. Оно што извесно знамо јесте да није извршена било каква респектабилна независна ревизија која би то тачно утврдила. Одлука НБС да ликвидира Агробанку је донета на чисто волунтаристичкој основи и уз инсистирање државе да се независна ревизија не дозволи.
2.И друго једноставно питање – да ли је проблем само у овој банци или и у другим банкама у којима држава има власништво – има такође једноставан одговор. Не! Мање или више изражени проблеми постоје у свим другим банкама којима држава управља или има значајан утицај у управљању, а то су: Српска банка, Чачанска, Поштанска штедионица, Привредна бака Београд, Развојна банка Војводине, Комерцијална бака.
За Развојну банку Војводине извесно знамо да је тамо лоша актива, дакле пљачка исказана на нивоу око 85 милиона евра, и да је додатно докапитализована са 35 милиона евра у готовини (укупно око 120 милиона евра).
За Привредну банку Београд знамо да је стање вероватно и горе него у Агробнаци (размере су за сада нејасне осим да је тамо држава упумпала око 20 милиона евра), а у сличном стању је и Српска банка.
Чачанска и Комерцијална бака су докапитализоване страним новцем и предстоји даља докапитализација од стране државе, а Поштанска штедионица је намерно вишеструко потцењена у проценама вредности и усмерена на по њу штетне трансакције (и статусним променама и кредитима).
Укратко, цео тај сектор захтева темељну, непристрасну, веома стручну ревизију зато што „фали“ више од 500 милиона евра. У томе би нам веома била потребна помоћ немачке централне банке. И то да платимо стручну ревизију колико треба, али да знамо шта се догодило, где су паре и како да нам се то више не понови. Наравно, хапшење организоване криминалне групе је на нама. Или би макар то тако требало да буде.
3.Добро је и пожељно испитати кредите Агробанке који не само да нису враћени него су и давани под условима који говоре о свести банке да неће ни бити враћени, али централна истражна тема мора бити – ко је све то омогућио?
4.Опет је све болно једноставну: то су омогућили Сектор контроле НБС, на челу са вицегувернером госпођом Миром Ерић-Јовић, Агенција за осигурање депозита на челу са директором г. Милорадом Џамбићем (у фотофинишу постављеном од НБС за принудног управника Агробанке) и ревизорские куће које раде контролу пословање банака у којима држава има капитал, а то су КПМГ, Делоитте и БДО.
5.Губитак од 500 милиона евра само у банкарском сектору који контролише држава, а који је у далеко највећој мери настао у протеклих четири године, морао је бити предмет интересовања и г. Миљка Радисављевића (тужилац за борбу против организованог криминала) и БИА (Вукадиновић) и јавне беузбедности (пре свих директор Вељовић). Сви су се они понашали као да проблем не постоји.
6.И тако долазимо до још једног занимљивог питања: откуд то да је баш сада „откривен“ случај Агробанке?
Зато што је баш сада на дневном реду смењивање најодговорнијих тужилаца, а они уживају несумњиву подршку САД. Зато се баш у овом тренутку пласира велики истражни поступак, као што је случај Агробанке, где се г. Радисављевић, уместо кривца, појављује у улози носиоца мача правде у борби против корупције и тиме се ствара атмосфера у којој би они који би да смене Радисављевића били означени као заштитници одговорних за Агробанку. Као неко ко штити тајкунске и ине интересе. Истовремено се мимо очију јавности новим властодршцима сугерише да ће већ успостављени систем бити њима покоран и да нема разлога да се баве његовом демонтажом.
7.Отуда је важно разумети шири контекст Агробанке. Да бисмо стварно били у стању да захватимо проблем и кривце у корену, да нам САД и други „добронамерни“ не би кројили државне институције и да бисмо разоткрили симбиозу медија, страних интереса и домаћих заштићених криминалаца.
8.Анализа банкарског сектора на начин на који се залажем овим текстом показала би спрегу г. Богићевића из Шапца и претходне власти, па би се тако видело да од „скромних“ 380 милиона евра дуга према банкама правних лица у његовом систему лавовски део отпада на кредите добијене од банака у којима држава има капитал. А онда би се поставило питање где су те паре и може ли то да се наплати? У најмању руку више не бисмо слушали од дотичног господина како њему ДС ништа није помогла пошто он не послује с јавним предузећима (ни то није тачно), али зато прећуткује да је добио 380 милиона евра кредита. То је без задужења које та правна лица имају по другим основама, иначе је износ виши од 400 милиона евра.
9.Како год да се случај Агробнаке развије и у најгорем сценарију, све је то боље од система који смо имали. То клупко има много крајева који сви воде ка истом врху и, како год да истрагу буду усмеравали из Америке, она ће нужно открити више него што се хтело и довољно за отрежњење грађана Србије. А, када знамо шта се догађа, лакше нам је да одлучимо шта нам ваља чинити.
(Нови стандард)
