Оног тренутка када не будемо могли да исплаћујемо рате кредита узетих од страних држава, ММФ, Светске банке, бићемо у њиховој милости.
У том случају реалан сценарио је продаја „Телекома“ и „Електропривреде Србије“, извора воде, водовода, шума и плодних ораница. Да зло буде веће, то су само неке од последица у случају да Србија не буде могла да враћа узете кредите.

Како би добила кредите да преживи Грчка је последњих месеци приморана да продаје државну имовину, шећеране, нафтне и гасне компаније, а спомињала су се и острва. Друге државе продају чак и локалне водоводе. Тако нешто могло би и нас да очекује.

Дејан Јововић, стручњак за међународне финансије, каже за Курир да ће у случају немогућности да враћа зајмове Србија морати да приватизује све што буде могла. Како каже, прогласиће банкрот и повериоци ће моћи, како каже, да Србији плене имовину по свету, на пример „Јатове“ авионе.

 

Регион у проблему

Боро Босић, који је преговарао с међународним финансијским институцијама као копредседавајући Савета министара БиХ, подсећа да не каже наш народ за џабе – дужан ружан. Он сматра да кредитори могу да нас натерају да продајемо имовину.

– Није ништа ново да се кредити и помоћ условљавају продајом државне имовине, електропривреде, телекома, то су нормалне ствари. Дешавало се, дешава се сада у Грчкој. Чим си у дугу, одмах си у проблему – наводи Босић.

Он истиче да је цео регион у сличној ситуацији као и Србија и да је чак и Словенија недавно најавила банкрот јер не може да обезбеди новац за враћање кредита.

 

 

Ковачевић: Мораћемо да клекнемо

Милан Ковачевић, консултант за страна улагања, сматра да ћемо по проглашењу банкрота морати да клекнемо да бисмо добили новац.

– Неће рећи да продајемо имовину, већ нађите паре како знате и умете. Не треба то називати уценом, у кредитима пише шта ће се дешавати ако не можемо да их враћамо, обрачунава се затезна камата, а кредитор може да тражи враћање целог кредита одједном – каже Ковачевић.

Дугујемо Кувајту, Кини…

Србија тренутно отплаћује кредите државама, институцијама, банкама. Од држава враћамо зајмове Француској, Кувајту, Италији, Кини, Русији и Европској унији. Сваке године плаћамо и ММФ, Европској банци за обнову и развој, Европској инвестиционој банци и немачкој KFW банци. Држава се задуживала и код страних банака у Србији и у иностранству, које су куповале обвезнице, динарске и у еврима. Камата на узете кредите креће се од 0,3 до 13 одсто.

 

Кога је ММФ завио у црно

Индонезија, Тајланд, Јужна Кореја, Русија, Бразил, Аргентина*

 

( Курир )

Oznake: inflacija, otpuštanja, povećanje uvoza, propast domaće privrede