Pročitaj mi članak

Ekonomski tigar: Srbija među liderima u Evropi po inflaciji

0

Ekonomisti smatraju da će se inflacija biti iznad sredine vrednosti koju cilja Narodna banke Srbije (tri odsto do kraja godine), koja u Srbiji sporije opada nego u drugim zemljama Evrope, rezulatiti su analize Kvartalnog monitora.

Економисти сматрају да ће се инфлација бити изнад средине вредности коју циља Народна банке Србије (три одсто до краја године), која у Србији спорије опада него у другим земљама Европе, резулатити су анализе Кварталног монитора.

Инфлацијаје у Србији је у фебруару била већа него било где у Европи, сем у Румунији. Разлог за то што смо на другом месту, економисти виде у каснијем повећању цене енергената, снажијој расту и пореских прихода и пореских расхода током ранијих година, али и у постојању режима де факто фиксног курса. Према њиховој процени, у овој години нас очекује просечна инфлација од четири до 4,5 одсто.

– Проблем у фиксном курсу је што морате све остале полтике, и монетарну, фискалну и политику доходака да усклађујете према њему. Наш курс је фиксан као у Северној Македонији и Босни и Херцеговини и утиче на стабилизацију инфлације – каже за Нову економију Милојко Арсић, професор Економског факултета Универзитета у Београду и уредник Кварталног монитора.

Што се тиче монетарне политике у таквим условима, она је била заоштрена и не очекује се пад камата пре средине године, што ће бити посебно тежак период, која ће „морати да се издржи“.

– За очекивати је да ће реалне каматне стопе бити веће јер се очекује пад у инфлацији, тако да ће то кочити привреду и утицати на домаће и стране инвестиције. У наредним месецима очекује се стагнација или благи пад номиналних каматних стопа – навео је Арсић.

Он процењује и да ће каматне стопе остати на релативно високом нивоу у наредних годину до две дана. Како су каматне стопе биле високе то је утицало и на буџет, па је највећи расход из државне касе опредељен управо за отплату камата на дуговања, оцењује професор Економског факултета.

– Постоји ризик да фискални дефицит од 2,2 одсто за ову годину и у наредним годинама буде већи, због раста расхода на камата, као и најављеног високог раста плата и пензија, као и јавних инвестиција. Тај ризик може да се избегне одлагањем или одустајањем од неких инвестиција, повећањем плата и панзија у складу са фискалним правилима и унапређењем ефикасности државе – каже Арсић.

У прошлој години је привреда остварила солидан раст од 2,5 одсто, што је много више од земаља које су упоредиве са нама из Источне и Централне Европе 0,6 одсто и 0,4 одсто више него од раста у ЕУ. Покретачи раста привреде у овој години ће бити раст приватне потрошње услед раста плата и пензија, раста јавних инвестиција и благи опоравак европских привреда. Према оцецни кварталног монитора, раст БДП-а у Србији ове године би могао да износи од три до 3,5 одсто, док Министарство финансија за ову годину очекује оптимистичнију верзију, раст од 3,5 одсто. Очекује се и смањени прилив од страних директних инвестиција (СДИ), који је био на високом нивоу прошле године, а на ово ће утицати осим каматних стопа на високом нивоу и опровака у земљама европске уније, одакле долази највећи број СДИ, смањење пореских подстицаја за инвестирање у иностранству предузећа из ЕУ.

Izvor: nova.rs

Oznake: , , ,