Uprkos prividu mirne faze, politika progona Srba na Kosovu i Metohiji ulazi u novu, perfidniju i sistemski efikasniju fazu. Umesto otvorenog i masovnog nasilja poput onog 17. marta 2004. godine, sada se sprovodi model tiha etnička čistka kroz kontinuirane, organizovane ali pojedinačne udare na svakodnevni život preostalih Srba.

Свака српска кућа на Косову и Метохији данас је на удару кроз притиске на послу, у институцијама, на улици, у медицини, у школству. Кроз хапшења, саслушања, претње, демонстрацију силе. Свакодневно и систематски, наизглед случајно, али у пракси са јасним циљем — исељавање, коначна промена етничке структуре, затирање присуства Србије

Оно што је некад било симбол отпора, север Косова и Метохије, данас је захваљујући велеиздаји Александра Вучића потпуно изложено албанским властима у Приштини. Предат. Укинут. Остављен

Од Бриселског споразума до таблица, од личних карата до гашења институција, корак по корак, Вучић је испоручио све. Србима је остало само да сами себе испоручују на прелазима, да сами предају своје документе, или да једноставно оду, без повратка

Зато се више не пале куће и не руше цркве. Довољно је да им се угаси струја, да их нико не лечи, да им се деца не школују на матерњем језику, да их ухапсе јер говоре српски. И све то уз прећутну сагласност српских власти, које у Београду мисле да је Косово и Метохија давно изгубљено, а у Приштини да је готово

А народ? Народ је ту. Докле може. Докле има ко да каже — нема предаје.

Oznake: Kosovo i Metohija, porodica janačković, progon srba