Pročitaj mi članak

ANALIZA Koje pravi Čeda? Dr Antić: Kosovo je nezavisno-2011; Kosovo je Srbija-2023

0

Kao redovni profesor Univerziteta u Beogradu i predsednik Naprednog kluba, Antić je od početka 2000-ih bio aktivan u debatama o Kosovu i Metohiji, često zagovarajući pristupe poput podele teritorije, ali i povremeno menjajući akcente u zavisnosti od političkog konteksta. Ova analiza, zasnovana na javnim izjavama, intervjuima i pisanim radovima od 2000. do danas, prati njegovu evoluciju, sa posebnim fokusom na ključne citate i moguće promene stava.

Проф. др Чедомир Антић је ушао у јавни дискурс о Косову и Метохији почетком 2000-их, у периоду после пада Милошевићевог режима и распада уније са Црном Гором. Његов рани приступ био је усмерен ка „историјском компромису“ са косовским Албанцима, са нагласком на поделу Космета, као реалном опцијом за очување мира и интеграцију Србије у Европску унију. У програму „Независна Србија у ЕУ“ из 2003. године, који је написао за странку Г17 плус, Антић је заговарао „мирно и демократско дељење Косова и Метохије“, видевши то као начин да се избегне трајни сукоб и сачува део суверенитета. Овај став је био део ширег програма за независну Србију, који је странка усвојила, али касније напустила 2006. године.

До 2004. године, Антић је учествовао у изради „Лабусовог плана“ за КиМ, који је предвиђао условну аутономију или поделу. У интервјуима тог периода, он је истицао да Србија треба да се фокусира на функционалну државност уместо на „неизводљиве“ територијалне претензије. Ови ставови су га позиционирали у јавности, као такозваног умереног реалисту, који је спреман да крши Устав Србије ради уласка српске државе у ЕУ. У књижици „Сива књига петог октобра“ из 2010, коју је коауторовао, Антић је критиковао постмилошевићевске владе због „замрзнутог конфликта“ на Косову, али је и даље заговарао поделу као решење.

Значајна промена става догодила се 2011. године, када је Антић јавно заговарао признање независности Косова. У интервјуу за Б92 телевизију 6. децембра 2011, он је  јасно тада изјавио: 

„Чак и када би Албанци хтели са нама да живе, ми тешко можемо да направимо функционалну државу у Србији са Косовом. Зашто бисмо онда истирали на једној празној љуштури и на некаквим флоскулама из прошлости? Управо је српски народ патио због тога, што није дозвољено споразумна промена граница.

Хоћемо да променимо границу. Хајде да тражимо од народа дозволу за то. Па Министарство за Косово и Метохију је у 2008. години, у времена када је Влада Србија била ненаклоњена на том решењу, као и  ДСС и ДС, спровели су истраживање јавног мњења, које је показало да већина грађана  у централној и северној Србији и  међу Србима на Косово и Метохији, верује да је подела најбоље решење. То није подела где би Србија узела пола Косова и Метохији, већ  крајеве где су Срби апсолутна већина.

И то би био споразум; био би некакав компромис. То не би било ово што смо имали сада са прелазима. Да госпођа Тахири каже за коју годину неће више бити Еулекса и онда шта? То није интегрисано управљање. То су две границе. Односно, то је граница која има два прелаза. Европска унија је за нас јако значајна као један коректив, као један подстицај да се овде доносе реформски закон и да се мења та социјално-радикална структура која је већинска, нажалост, међу нашим народом. И која је стварана деценија.

Међутим, ајде новчано да гледамо. Пре неки дан сам читао у новинама, можда није тачно, нешто више од две милијарде је стигло неповратно од Европског унија. А колико смо ми дали за Косово и Метохију у потеклих 11 година? Негде око пет милијарди, плус смо плаћали дугове албанске. Шта нам то говори? Према томе, та реченица коју ви тражите је врло једноставна. Спремни смо на историјски споразум са косовским Албанцима, спремни смо да признамо независно Косово

Наши услови су врло јасни. Јединствен случај за Косово подразумева јединствен случај за Србије на Косово. Јединствен случај за Косово подразумева и екстериторијалност за манастире и аутономију за нашем енклаве. И нема прича о размени територије јер би то значило да Албанци, једини народ на Балкану, немају национално мањину нигде другде. Јер ми имамо национално мањину и у Албанији и Српску, имаћемо и на Косову и…”

Антић је касније објаснио да је Косово „изгубљено“ и због прошлих политика, укључујући оне Демократске странке, и да одбијање реалности само продужава патњу.srbin.info

У полемици са историчарем Милошем Ковићем 2018, Антић је одбацио „Апел за одбрану Косова и Метохије“ као „формални и умирен екстремизам“, тврдећи да не нуди јединство нити реалне алтернативе. Позивао се на Добрицу Ћосића, који је заговарао поделу Косова и Метохије ради очувања делимичног суверенитета, и критиковао „солидарност виртуелног света“ која игнорише стварност.  У извештајима Напредног клуба из тог периода, као што је „Извештај о политичким правима српског народа у региону“ за 2015/2016, Антић је наглашавао ревизионистичке ставове о улози Косова и права Срба, али без експлицитног позива на признање.

Међутим, у 2020-им, Антићеви ставови су се учврстили против признања независног Косова. У фебруару 2023, у чланку за Политику, он је написао: „Косово је Србија“, потврђујући привржености уставном патриотизму, који каже да је Србија једино целовита са својом јужном покрајином. Постови са Икс налога Напредног клуба (@napredniklub), који често одражавају Антићеве погледе, истичу права Срба без подршке независности. На пример, пост из 2020. жали због улоге комунизма у „губитку“ Косова, док пост из 2021. тражи реципрочна права за Србе у Босни као за Албанце на Косову. У 2021, Антић је рекао: „САД нису исте као пре 10 или 20 година… Нема решења за Косово и Метохију без компромиса и уважавања српских националних интереса.“

Очигледне промене – од поделе (2002-2004) ка признању (2011), па назад ка суверенитету (2018-2025) – могу се приписати политичким околностима. Позив из 2011. се поклопио са надама у ЕУ кандидатуру и фрустрацијом због изгубљене територије; касније промене одражавају растући српски патриотизам због издајничке политике Александра Вучића према КиМ и застоју у дијалогу са Албанцима. Критичари, међутим, га оптужују како  за политичку недоследност, тако и приближавању режиму СНС-СПС, чија је одлика да декларативно се залажу за политику СРС према КиМ, а у стварности доследно спроведе решења некадашње ЛДП у вези јужне српске покрајине, док сам проф. др Чедомир Антић своју еволуцију представља као прагматично прилагођавање геополитичким реалностима. 

Izvor: Srbin info

Oznake: , ,