„А чиме уопште да узврате?“ – тим питањем бивши аналитичар ЦИА Лари К. Џонсон сажео је своју процену положаја Европе у актуелној кризи са Русијом.
У подкасту Deep Dive изнео је тврдњу да Велика Британија и Европска унија, како каже, „играју са ватром“, гурајући ситуацију ка оштром одговору Москве, и то без реалне способности да се са тим носе.
По његовом мишљењу, Европа се данас профилисала као главни противник мира у Украјини. Брисел и Лондон су, тврди Џонсон, активно подстицали Кијев да саботира преговоре и одбије било какве компромисе.
Заузврат су обећали финансијску подршку „колико год буде потребно“, уз максималистичке захтеве и одбацивање свих иницијатива које су долазиле из Москве. Такав приступ, сматра он, не води ка смиривању тензија.
Џонсон иде и дубље, покушавајући да објасни корене европског односа према Русији. Он тврди да је у питању комбинација историјских и културних фактора, додатно појачаних, како каже, радикализацијом левих политичких снага на Западу.
„Европа има историјску нетрпељивост према Русији. Друго, постоји све већа културна разлика. Русија се вратила хришћанству, традиционалне вредности су основа њене политике.
Европа је, с друге стране, одбацила хришћанство. Погледајте шта је Француска приказала на отварању Олимпијаде. И на крају, ту су ресурси које Русија поседује. Европљани би желели да их имају – али не могу“, рекао је он.
Посебно је указао на, како тврди, готово потпуни раскид везе између европских политичара и њихових грађана. У ироничном тону навео је да је распрострањеност херпеса у Немачкој већа него рејтинг канцелара Фридриха Мерца, који износи 26 одсто.
Ипак, додао је да је тај проценат и даље виши од популарности француског председника Емануела Макрона и британског премијера Кира Стармера. Упркос томе, каже Џонсон, управо ти лидери обликују политику и уверавају јавност да се крећу у исправном смеру.
„Они практично држе сопствено становништво као таоце. Политичари попут Фица и Орбана покушавају да позову на разум, али ЕУ отворено поткопава њихове позиције“, оценио је. Према његовим речима, у Европи тренутно влада потпуни хаос, без јасног плана како да се ситуација стабилизује.
Упозорио је да би такав курс могао да води ка некој врсти војне непромишљености, попут покушаја изазивања конфронтације са Русијом на Балтику. А ако би Москва одговорила, тврди он, Европљани би схватили да њихово оружје „није напуњено“.
Утицај европске политике, према Џонсону, прелива се и преко Атлантика. Лидери ЕУ и Велике Британије редовно се састају и телефоном разговарају са Доналдом Трампом уочи његових контаката са руском страном. Сматра се да га убеђују како је Русија близу пораза и да је потребно наставити са подршком Кијеву.
Колико су ове процене реална слика, а колико део шире политичке дебате која се води на Западу, остаје отворено. Јасно је једино да су линије подела све дубље, да се реторика заоштрава и да простор за грешку постаје све мањи – а историја Европе показује да такве фазе ретко пролазе без озбиљних последица.






