Пише: Срђан Јефтић
На последњем скупу СНС-а видели смо Председника Републике Србије како у циљу личне предизборне промоције представља два кинеска робота. Према његовим речима, Србија ће производити роботе. Нити су ти роботи резултат српске науке, а могли су бити, нити ће то бити производња – биће монтажа без компоненти произведених у Србији. Једноставно речено – шрафцигер индустрија.
Председник је намерно (јер се он у све разуме) или ненамерно (мање вероватно) занемарио имена родоначелника светске роботике који потичу са Електротехничког факултета у Београду Рајка Томовића и Миодрага Ракића чији се пријекат и прототип прве бионичке шаке на свету налази у Бостонском музеју роботике у САД. Осим професора са ЕТФ-а на егзоскелетима је веома успешно радио и Професор Машинског факултета у Београду Миомир Вукобратовић. Српски су научници направили основна открића у роботици која су уграђена и у ова два Председникова робота. Да ли ова тројица српских научника, с обзиром на величину њихових открића, имају макар улице у Београду које носе њихова имена? Немају.
На последњем скупу СНС-а у Београду видели смо Председника Републике Србије како је био кум, како је крстио две гомиле метала и електронике српским именима ДРАГУТИН и МИЛУТИН. Чуди ме зашто их није крстио Вукан и Данило или Ана и Зорана (роботи немају пол) или Маријан и Миленко!?
Да ли је то случајно да их је крстио баш именима два велика српска краља чије се мошти (мошти краља Милутина се налазе у Бугарској у Софији и питање је зашто СПЦ у сарадњи са садашњом влашћу никада није тражила да се мошти краља Милутина врате у Србију) преврћу у својим кивотима. Осим њих двојице вероватно се у гробу преврће и српски светски познати научник Милутин Миланковић. Колико ли је само Милутина и Драгутина изгинуло бранећи Србију и оставило кости од Цера до Кајмакчалана као и у свим ратовома на овим просторима бранећи Србију. Вероватно хиљаде и хиљаде. Можда је Председник добио идеју како да крсти роботе гледајући како се уклањају споменици крајпуташи широм Србије и како се секу заветни храстови. А шта би тек на све то рекао и Милутин из „Књиге о Милутину“ Данка Поповића?
Манастири задужбине Светог српског краља Милутина (Бањска код Звечана, Грачаница код Приштине, Манастир Богородице Љевишке код Призрена, коју су палили албански терористи), се налазе у јужној српској покрајини коју је Председник Републике Србије предао албанским терористима и тој тзв. држави изграђеној на продаји дроге и илегалној трговини људским органима, Бриселским и Охридским споразумима. Задужбина Светог краља Милутина је и Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану који је Српска православна црква предала Македонској православној цркви (коју чак ни комунистичка власт није признавала). А сада гомила гвожђа и електронике носи име једног од највећих српских краљева.
А што се тиче задужбина Светог српског краља Драгутина – фрушкогорски манастири Велика и Мала Ремета, манастир Бесеново и црква Светог Ахилија код Ариља, оне се још увек налазе у Србији и поред све чешћих застава са мапом Велике Мађарске на шта наше Министарство иностраних послова уопште није реаговало. Зашто? Велики пријатељ Председника Републике Србије премијер Републике Мађарске Виктор Орбан је јавно шетао са шалом са истоветном мапом. Да ли је следеће да нова два робота добију имена Јован и Ненад по српском цару из Војводине Јовану Ненеду? Два робота – Јован и Ненад.
На последњем скупу СНС-а смо могли видети како Председник Републике Србије са симпатијама показује како две лимене канте пуне електронике, степер мотора и батерија изводе покрете за које је Председник рекао да је то српско коло „моравац“ (које Аца Србин не зна да игра – како је сам рекао). Српски војници су на Крфу играли то коло. Коло „моравац“ је заштићено, и то са разлогом, као нематеријално добро светске баштине од стране УНЕСЦО-а.
Председник Републике Србије уместо да штити тешку, претешку српску историју, он се спрда са највећим српским светињама. Можда хоће да буде већи од Фукујаме и да започне нову српску историју која би почела од њега као оснивача свега у Србији. Онај ко не води рачуна о својој прошлости има кратку будућност. Прошлост нас учи како да у будућности не понављамо грешке и како да идемо правим путем.
Господине Председниче, оставите на миру српску историју. Има је много и ви је не разумете. Да је разумете, да разумете Србију, не би радили то што радите.
Аутор је машински инжењер
(Данас)
