Прочитај ми чланак
(Двери српске)
Када би се српски сељак ослањао на подстицаје министарства пољопривреде, разни „стручњаци“ који воле да се хвале приносима и извозом пољопривредних производа остали би без материјала за хвалисање, а народ би осетио шта значи глад.
Навикнут на свакојаке неправде и невоље, измучен и осиромашен, српски сељак се не узда превише у обећања са ТВ екрана, већ засуче рукаве и у зноју лица свога ради и нада се да ће пожњети или обрати оно око чега се мучио. Тада на сцену ступају разни мешетари и посредници, који, руковођени једино жељом за профитом, врше откуп, одређују цене, увозе, извозе… обично на штету сељака и мајке Србије.
У земљи где се представници власти понашају као пијани милионери, где је главна фабрика-фабрика лажи, односно медијска машинерија која из дана у дан меље и убеђује народ да је криза, али да европски пут нема алтернативу, да привреда „бележи раст“ (раст чега?), реалност је сурово другачија! Деценијама се труби о томе да је пољопривреда наша шанса (чак је и Томислав Николић то изјавио и тако открио рупу на саксији!), али се исто тако деценијама све чини да се она и село као њен стожер униште.
Ако се осврнемо неколико година уназад, видећемо папазјанију мера, несигурност, кашњење и премали аграрни буџет за једну земљу која претендује и има све предуслове да буде сила у производњи хране, изузев политичке воље и стручности оних који су на челу државе. Огроман је несклад између неодговорних изјава и обећања владајућег режима и онога што се у пракси дешава када је реч о подстицајима у пољопривреди и развоју села! Тај несклад доводи и до велике несразмере између онога што би пољопривреда Србије могла и требала да буде и онога што она данас јесте.
Постојеће мере и подстицаји, са свим манама и недовољне по количини средстава, ипак би имале већи ефекат када би биле благовремене и пратиле биолошке циклусе у пољопривреди. Међутим, оне страховито касне! Громогласно најављиван, Закон о подстицајима у пољопривреди ту не помаже! Многе мере касне, неке су укинуте, а оне које су већ донете, иако су пољопривредници одавно поднели захтеве за исплату субвенција, малом броју пољопривредника су оне и исплаћене. Основни подстицаји у биљној производњи, иако недовољни (6.000 динара по хектару), добро би дошли домаћинима за пролећну сетву . Погледали су их, рачунали на њих, многи се и задужили да би посејали њиве, јер је репроматеријал скуп и све скупљи…
Од тада је кукуруз „прегурао“ многе фазе и обећава добар род. Ако Бог да кише и сачува од непогода, очекују се одлични приноси ове изузетно важне ратарске културе. При крају је жетва стрних жита, која су такође веома добро родила. Касне и исплате у области сточарства. Сељак и даље чека оно мало пара што су му обећали они који представљају државу. Његових пара, јер пољопривреда пуни буџет Србије са преко 20% а у аграрни буџет се враћа мање од 5% од укупног буџета ове пољопривредне земље! И то се враћа сувише касно и сувише компликовано!
Постављамо питање камате на кашњење исплате подстицаја? Да, камате, јер и сељак плаћа камату када касни са исплатом својих обавеза према држави или банкама. Да ли је и за ову гарнитуру на власти сељак грађанин другог или трећег реда а пољопривреда само крава музара коју немилосрдно музу а хране тек толико да преживљава? По делима судећи – нажалост јесте! Од обећања се не живи а дела су таква да не служе на част онима који их чине, односно не чине. Министре, доста празних прича, где су паре за пољопривреду? Зашто оволико касне исплате пољопривредницима? То што разни сумњиви шеици вршљају Србијом и у нечијем интересу хоће да купују нашу земљу, иако важећи Устав и закони то не дозвољавају, изазива само додатну сумњу и руши ионако климав кредибилитет министарства које је од стратешког значаја за нашу земљу. Ви који седите у Влади, који правите и распоређујете буџет… И поред силних проблема са којима се суочава, сељак види и шта радите са домаћим научним институтима и семенским кућама… види и како се од ионако малог аграрног буџета крњи под изговором штедње! На сељаку сте нашли да штедите, сељаку који храни и брани ову земљу!
Како сејете, тако ћете и жњети.
