Вероватно сте се понекад запитали, посматрајући одређени информативни садржај путем одређеног медија, да ли су информације које су вам пружене званичног или пак потпуно неслужбеног карактера. Ако јесте, прочитајте остатак текста, уверен сам како ће вас занимати.

Ако желите да контролишете масе обмањујуц́и њихову перцепцију стварности, морате одређивати какве ће им информације бити сервиране путем јавних телевизија, радија, новина, па чак и путем Интернета.

Чињеница је како нас светски медији већ дуги низ година бомбардују свакодневном опседнутошћу страхом који је повезан са ратовима, глобалним финансијским кризама и осталим средствима који у нама креирају емоционални хаос и осећај безизлазности из тренутног стања. Медији су, као и готово свака делатност, постали део глобализације.

Наиме, светске медије поседује и контролише све мањи број корпорација, које су, ако се посматрају из шире перспективе, једна те иста корпорација. Исто се догодило и нашим медијима који сваким даном све више престају да буду управо то, наши.

Дакле, ради се о зачараном кругу, јер што више медија корпорације могу поседовати, то значајнија постаје њихова политичка подршка, чиме се може вршити вец́и утицај на структуре власти. Треба рећи да је чак и искреним новинарима готово немогуће да износе истину док делују унутар наметнуте необјективности и опструкције онога о чему би требали да извештавају, а такви се новинари сада уклањају.

Били смо сведоци неколико сличних догађаја где су поштени, етични новинари суспендовани ради пружене информације која није одговарала власницима ТВ кућа, а била је тачна.

Разумљиво је како ти исти власници, односно корпорације не могу да контролишу сваку реч, али се могу побринути да огромна већина онога што се појављује у медијима буде у складу с њиховом визијом света, што, на крају свега, и чине, док ту визију потом преузима становништво не размишљајуц́и пуно о пруженим информацијама које се увек могу сагледати из другачије перспективе.

Контрола медија није заснована на појединачном надзору сваког новинара, него је било довољно одредити параметре, односно норме кроз које медији филтрирају све информације. Довољно је погледати жаљења вредан начин на који вец́ина светских медија понавља службену верзију о „глобалном загревању“ и „климатским променама“, а ретко кад уопште баце поглед на прегршт доказа и научних мишљења који говоре како је све то апсолутна бесмислица.

Новинари, као и лекари, адвокати, политичари и јавност уопште, преноситељи су туђих мисли. Беспоговорно понављају и прихватају норме типа „па то свако зна“. Због тога управо долази до исмејавања, нападања и комплетног игнорисања друге стране, односно оних који преиспитују те норме.

Људи су мишљења да би их медији, да се доиста ради о завери, о томе информисали, али оно што ћете сада прочитати појасниће вам зашто се то не догађа. Већина „новинара“ не зна ко заиста вуче конце и управља догађајима. Истраживачким новинарством они сматрају читање јутарњих новина и гледање телевизије у редакцији.

А чак и да то знају, корпорације које контролишу вец́инске новине и етер (радио и ТВ) не би нити допустиле да своје информације објаве. У клими сузбијања информација, свако поштено истраживање које је спроведено о догађањима 11. септембра од стране вец́инских медија нема никакве шансе. Већина новинара прилепљена је уз службену историју, службене норме и службену верзију догађаја.

Неописива је срамота што новинари главних медија никада нису преиспитивали службену причу о 11. септембру, а истовремено осуђују оне који то чине. Али, другачије и не може бити с обзиром на умом условљене људе које упошљавају медијске корпорације како би преносили „вести“ на начин који одговара одређеној завери, а саму заверу држати у тајности. Никада не уочавају нити указују на везе између привидно неповезаних ствари.

Никада не истражују праве разлоге објаве ратова у којима милиони људи гину или бивају осакаћени. Мислите како добијате праве информације о збивањима и правим креаторима нереда у Сирији? Варате се.

Једноставно је циљ понављање службене верзије готово свега, која потом постаје службена историја, иако би чак и најповршније истраживање побило оно што такви новинари преносе као чињеницу или би барем понудило другачије објашњење о разлозима одређених догађаја.

Чим је обзнањена и прихваћена „службена“ верзија о вец́ наведеном примеру 11. септембра или пак „климатским променама“, новинари свих нивоа широм света понављали су је као чињеницу, док је исту процедуру користила и велика вец́ина становништва.

Познато је како многи новинари главних медија нису имуни, између осталог, на лењост. Увелико је лакше прихватити службену верзију одређеног догађаја и извештавати о догађајима из те перспективе, јер тада нико нец́е оспоравати оно што говорите нити ц́е покушати да вас дискредитује због тога што сте, на пример, изнели истину коју олигархија од људи жели сакрити.

Исто тако, медијске корпорације не желе финансирати новинаре и њихова дуготрајна истраживања која ц́е разоткрити оно шта се заиста збива, јер су и саме корпорације уплетене у иста, док 90 одсто новинара ионако нема никакву жељу да се тиме позабави. Њима је битно само да следе линију својих новина, телевизијских и радио станица и приме плату за рад који није нити мало етичан.

Једино, право новинарство још је могуц́е пронац́и на Интернету, а стварају га људи који су спремни иц́и онамо где послушници главних медија не могу јер или премало знају, или се превише боје. Интернет је „још“ једини медиј којег није могуц́е у потпуности контролисати управо ради великог броја корисника којима се нуди велики број могуц́ности и што је најбитније, истима се нуди слобода писања, а приватност идентитета.

Наиме, естаблишменту и корпорацијама такав развој ситуације не иде нити најмање у корист, јер се догодила експлозија, огромна експанзија информација широм Интернета о њиховим скровитим операцијама и начинима којим обмањују становништво. Ствари су им полагано кренуле да измичу контроли, па се све више труде око цензуре и филтрирања Интернета.

Прави показатељи тога су закони АЦТА и СОПА који су присилно требали бити интегрисани у законодавство сваке земље чланице Европске Уније и САД-а. Први напад је одбијен, управо ради неколицине разумних људи који су схватили о чему се заправо ради.

Надам се како ц́е и остали напади бити успешно одбијени, јер Интернет нам је једини преостали, ваљани медиј путем којег је могуц́е пронац́и непристрасне и објективне информације сагледане из праве перспективе.

(vestinet.rs – Данијел Свитлица)

Ознаке: Данијел Свитлица, манипулација медијима, медији, Србија, цензура