Прочитај ми чланак
На ТВ-у, у новинама, на интернету су термини попут дуг, обвезнице, валуте, камата, (кратко речено: спашавање оног што се не може спасити у илузији да се може) постале свакодневница.
И они који се не разумеју најбоље у економију су у последњих неколико година научили нешто о овим терминима због економске кризе у целом свету.
Данас је популарно говорити о глобализацији.У складу с тим имамо глобалну економску кризу. Тражи се глобално решење. Бројке које следе у овом тексту ће показати невероватну слику стања економије у свету и да је решење даље него икада, било оно глобално или не. Заправо, осим радикалне промене система и схватања појмова као што су кредит и новац те отписа дугова, решења нема.Само агонија.
Једна реч се веома ретко спомиње у медијима, али зато кад идете улицом, видите је написану на многим местима у граду. Злато – откуп злата.
Зашто виђамо те натписе широм света а у медијима тако ретко? Зашто слушамо како су сигурно уточиште долар, америчке обвезнице, немачке обвезнице, неко каже јен, неко каже швајцарски франак …
А злато? То ћемо у медијима ретко да чујете или да прочитате, а ипак свакодневно у градовима видимо табле где се спомиње та реч. Да ли је народ паметнији од експерата? И ко су уопште ти силни експерти који се појављују као гљиве послије кише у медијима?
Да ли су новинари и економисти толико опседнути папирносним вредностима да су заборавили на овај метал који је увек сматран за највећу вредност, најмање 5000 година? Концепт да је злато највећа вредност је само то, концепт. Али концепт који опстаје и опстаје већ хиљадама година као најсигурније уточиште за инвеститоре. А сада више него икада.
Ту је и концепт да папир има вредност јер влада гарантује за број одштампан на папиру. Свакоме је јасно да су вода, храна, посао итд стварна вредност. Али пошто многи узимају воду и храну здраво за готово, иако то није тако, живимо у свету у којем је вредност папир на којем нешто пише. И који нема покриће. Ако је имао у прошлости, сада га сигурно више нема.
Штавише, бомбардовани смо апокалиптичним вестима. Али тај назив се у потпуности погрешно користи. Ево шта Википедиа каже о тој речи:
Апокалипса (стари грчки језик: αποκαλυψις Апоцалипсис, од απο и καλυπτω што значи „откривање“).
ословно преведено са грчког односи се на откривање нечег сакривеног, иако ово значење није прихваћено у енглеском језику пре 14. века. У религиозном контексту обично се ради о откривању скривеног значења – што је сакривено од људи у добу у којем доминирају лажи и погрешна схватања.
Оставимо сада ову важну дигресију иза нас и упитајмо се: како да се у овоме свему снађе радни човек који дође уморан кући с посла и стално слуша све горе и горе вести?
Да купи обвезнице јер су валуте у веома лошем стању? Да купи некретнину када цене вртоглаво падају? Да купи гомилу хране и набави пуно воде као што неки предлажу због несигурне скорије будућности?
Табеле у овом чланку ће показати да је тренутно једино сигурно уточиште у економском смислу – злато. Сребро је још увек веома подцијењено и сматра се „златом за сиромашне“. Али ускоро ће и оно имати све већу и већу вредност, пропорционално штампању новца без покрића на све стране.
Ово су таблице за вредност злата протеклих година за неке светске валуте:
АМЕРИЧКИ ДОЛАР:
ЕУРО:
ФУНТА:
ФРАНАК (Важно је напоменути како је ова валута због вртоглавог јачања „везана“ за евро. Последица тога се може видети на табели):
Ренминби – ЈУАН:
РУБЉА:
РУПИ:
ЈЕН:
(Види: голдприце.орг)
А ово су највеће вредности злата по унци са датумима:
DOLAR:
 |
EURO:
 |
KANADSKI DOLAR:
 |
FRANAK:
 |
RENMINBI – YUAN
 |
FUNTA
 |
YEN:
 |
RUBLJA:
 |
Више је него очигледно да је у одсуству инфлације или инфлације мање у односу на пораст вредности злата ова инвестиција тренутно најисплативија. У случају хиперинфлације злато вероватно неће донети зараду, али ће спречити губитак имовине.
Које су опције за инвестирање осим злата? Најчешће се говори о валутама, акцијама и државним обвезницама. Апсолутно не бих препоручио било какво улагање у акције у овом тренутку (најбољи пример је Фацебоок) па се стога овај текст не бави дионицама. Не бави се ни сребром јер је изложено немилосрдној манипулацији и вредност је веома промењива.
Ако погледамо табелу за поједине валуте и како је њихова вредност падала у односу на злато, може се рећи да је мењање евра у фунте, долара у јене и слично игра без краја. Мора се стално пазити на курсну разлику, иначе може доћи до губитка.
Један од најбољих примера је „везивање“ франка за еуро. Они који су на време продали франак док је био изузетно јак су зарадили у односу на оне који су га продавали кад је већ било касно. Ова ситуација је прилично зауставила каматно „дивљање“ франка који се и даље „отима“, али они који су имали веће количине франака и нису га на време продали су пропустили значајан профит.
Многи нису заинтересовани за мењање валута и ослањају се на државне обвезнице.
Треба напоменути да се стопа од око 7% сматра неодрживом, банкротом, али ако погледате вредност руских и америчких државних обвезница, чинило би се да је Русија, а не Америка пред банкротом. Пример Белгије је такође апсурдан.
А Јапан је прича за себе. Кад имате могућност штампања новца без покрића као амерички ФЕД, онда је све могуће, па и ово. Разне манипулације на тржишту – баш због тога што нема више покрића – доводе до апсурдних ситуација и података. При крају текста се налазе подаци о томе колико су државе дужне и то ће показати о каквим се апсурдима ради. Они који су најзадуженији попут САД и Јапана имају ниску стопу обвезница за разлику од Русије која скоро и да нема дуга, а има високу стопу.
Следе подаци за стопу добити 10-годишњих државних обвезница за неке земље:
Грчка 18:22%
Русија 7.71%
Шпанија 5.71%
Италија 5.06%
Белгија 2.50%
Француска 2.18%
Аустрија 2.07%
Канада 1.81%
У.Краљевство
1.77%
САД 1.74%
Немачка 1.50%
Јапан 0.78%
(Види: ввв.традингецономицс.цом)
Овде се јављају два питања. Прво, зашто куповати обвезнице држава чија је стопа висока с обзиром да је више него вероватно да те државе неће моћи извршити своју обавезу због тешке ситуације у којој се налазе? Добар пример је инсистирање од стране ЕУ да приватни инвеститори „прихвате“ губитке ради „спасавања“ евра. Друго, да ли се исплати купити нешто за шта ћете добити 1 или 2% више? Ако се купе тренутно популарне државне обвезнице САД, 1,74%, која је добит ако је стопа инфлације већа од тога?
Нема је. Штавише, долази до неминовног губитка. Због тога су многи пензијски фондови у великим проблемима. И због тога људи иду све касније у пензију. А и због тога јер је незапосленост младих велика и нема доприноса.
О шпекулацијама са пензијским фондовима би се могао написати нови чланак. Постоје индикације да су у Холандији инвестирали новац из пензионих фондова у акције Фацебоок-а и да су губици огромни. Ако је то тачно, ради се о апсолутној неспособности управљања фондовима јер се од самог почетка знало да су те деонице „надуване“ и да ће балон пући веома брзо. То се и догодило.
Валуте и обвезнице не могу ни у ком случају бити конкуренција злату и због тога земље као Кина, Русија и Иран купују што више могу злата док су Хрватска, Велика Британија и неке друге земље продале сво своје злато или један део.
Занимљиви су следећи подаци, који укључују и подручје бивше Југославије:
Светски савет за злато (Ворлд Голд Цоунцил) објавило је овај месец списак највећих залиха злата у свету.
Према њиховом попису, централне банке широм света купиле су 157.5 тона злата у другом кварталу, што је 65% више него у првом кварталу и 137.9 одсто више него лани.
Прво место још увек држи САД с 8133,5 тона.
Од земаља из региона највише злата има Србија која се налази на 59. месту са 14,8 тона злата, Словенија 2/3 одсто злата те БиХ на 93. месту са 2 тоне злата. Хрватска није на листи 100 највећих светских резерви.
Наиме, златне је резерве ХНБ продао још пре 11 година, како су јавили домаћи медији.
Ево шта је урадило Уједињено Краљевство:
„Између 1999 и 2002 Гордон Бровн је продао 60% златних резерви Уједињеног Краљевства“.
Колико су то били паметни потези одговорних у Хрватској и Уједињеном Краљевству, а вјерујем да је било још прилично сличних случајева, закључите сами. Довољно је погледати вредност злата када је продато и садашњу вредност.
У Кини другачије мисле.
Аналитичари верују да је Кина купила 490 тона злата у 2011, двоструко више од процењених 245 тона у 2010. „Људи су приметили огромно повећање куповине од стране Кинеза“, рекао је Росс Норман из Схарпс Пиклеи-а, берзанске посредничке куће, овог месеца.
Зашто Кинези купују злато?
Народна банка Кине, Централна банка, даје назнаке да купује злато. „Ниједно средство није сада сигурно“, рекао је Џанг Јианхуа из кинеске Централне банке прошлог месеца. „Једини избор да се заштити од ризика је имати у поседу ‘чврсту’ валуту – злато“.
(Види: ввв.форбес.цом)
Позабавимо се сада с катастрофалном економском ситуацијом у којој главну улогу има (не) постојећи дуг. Америчке обвезнице су веома популарне, долар се поново сматра јаким, Европа се оптужује као главни кривац. Да ли је тако? Погледајмо табелу на којој се јасно види да је пораст вредности злата директно повезан са падањем вредности долара и повећањем дуга САД-а. Како онда Америка може бити „сигурно уточиште“ за инвеститоре? Једна реч: ФЕД.
Стварање новца из ничега. То већ даје катастрофалне резултате за САД, али није ништа у поређењу шта ће се десити ако се ово дигитално и физичко штампање новца настави. А назнака да ће то престати апсолутно нема. Злато је постало скупље онолико колико је опала вредност валуте. Његова вредност је иста, валуте су те које су у вртоглавом паду.
Црвена боја означава дуг САД-а, а жута вредност злата. Као што ћете приметити, Блоомберг даје потпуно други износ америчког дуга у односу на тзв. „Глобални дужнички сат“ „Ецономиста“. То је доказ да нико у ствари не зна стварне вредности па баш скоро ничега у данашњем економском систему и да се бројке „фризирају“ колико је год то могуће. Веома занимљива табела у контексту приче да је „Европа главни кривац за садашње стање“.
Извор: Блоомберг
„Глобални дужнички сат“ Ецономиста би могли назвати више него конзервативним.Чак ни износ америчког дуга није исти као код „Блумберга“. Врло је занимљиво обратити пажњу на податке о Либији и Ирану те упоредити податке о Русији са САД-ом и Јапаном. Износи су у доларима. Прва бројка је износ дуга, друга износ дуга по глави становника у хиљадама (ако је износ мањи од хиљаде, поред броја пише „у доларима“) а трећа проценат у БДП-а:
| Država | Iznos duga | Iznos duga po glavi stanovnika u tisućama |
Postotak BDP-a |
| SAD | 11,2 triliona | 35 | 72% |
| Španjolska | 1,002 triliona | 21,6 | 72,5% |
| Japan | 12,6 triliona | 100 | 221% |
| Grčka | 418 milijardi | 37 | 159% |
| UK | 2,18 triliona | 34,6 | 89,6% |
| Njemačka | 2,79 triliona | 34,2 | 82% |
| Italija | 2,48 triliona | 40,8 | 120% |
| Francuska | 2,32 triliona | 36,5 | 89% |
| Kanada | 1,5 triliona | 43,9 | 87% |
| Kina | 1,28 triliona | 969 (dolara) | 15,8% |
| Belgija | 484 milijarde | 45 | 100% |
| Austrija | 296 milijardi | 35 | 76,6% |
| Rusija | 159 milijardi | 350 (dolara) | 8,2% |
| Iran | 65 milijardi | 854 (dolara) | 12,7% |
| Hrvatska | 38 milijardi | 8,7 | 64% |
| Srbija | 20 milijardi | 2,7 | 54% |
| BiH | 7,8 milijardi | 2 | 45% |
| Libija | 2 milijarde | 334 (dolara) | 2,5% |
(vidi: Economist)
(Види: Ецономист)
Либија је фискално најодговорнија земља у овој групи? А затим Русија, Кина и Иран? Па што је онда с Немачком, Француском и Уједињеним Краљевством? Бројке јасно говоре. Либија, Русија, Кина и Иран чине веома занимљиву групу држава у контексту данашњих политичких и војних догађаја. Па чак једна фискално одговорна (што уопште значи тај термин, ако га се држава не придржава?) Аустрија достиже 76,6% удела дуга у БДП-у, што је више од Хрватске, БиХ и Србије у којима је Аустрија значајна банкарска сила.
Да ли је Аустрија пронашла управо спас у новцу с Балкана који држи у својим трезорима? Чак једна Немачка достиже 82%. Италија је после Грчке у најтежем положају у Европи, а Јапан је апсолутни рекордер са 221%. Што је најтрагикомичније, стопа у Шпанији је нижа него у Немачкој, Француској и УК. Чак је стопа у Шпанији скоро идентична стопи у САД-у. Случај Канаде је исто занимљив због величине дуга на веома мали број становника.
Потпуна нелогика свакодневних политичких и економских догађања и бројки из претходних табела говори да живимо у свету у којем у једном његовом делу више не важе скоро никаква економска правила и да Запад уз Јапан покушава на све могуће начине да спаси живу главу. По неким анализама свет би морао радити 22 године и да се не потроши ни долар да се сав дуг врати. ФЕД и ЕЦБ тискају новац, ММФ упозорава ЕУ … Да ли онда некога чуди да земље БРИЦС-а нагло постају све јаче и јаче?
Да ли је потпуна промена економског поретка и отпис дугова једино решење (и инвестирање у злато док до те промене не дође) или мере штедње и враћање дугова? Закључите сами.
(адванце.хр, Economist | Bloomberg | Forbes | tradingeconomics.com)
