Желим да кажем свима, не само мојим Мађарима у Србији: Има трећег пута! Тај трећи пут зове се Српски покрет Двери. То је права алтернатива СНС-у и зато их нема на екрану.

Када су ватерполисткиње Мађарске победиле Холандију са 9:7 на Европском првенству у Београду коментатор РТС-а је рекао: „Ала, ове Мађарице умеју да се радују!“ Јесте. Умеју. Зато што спортисти најбоље показују карактер једне нације.

И српски ватерполо је јак и са традицијом, такође и мађарски ватерполо је, можда, најјачи на свету. О томе се може дискутовати ко је бољи, али и једни и други играју најбољи ватерполо на светском нивоу.

Ово неће бити прича о томе ко боље игра ватерполо. Нити ће ово бити прича шта је некоме лепше Будимпешта или Београд. Свако има право на емоције. Ово ће бити прича о томе зашто је важан овај политички тренутак, а за то ће ми требати мало више простора.

Најпре сам хтела да се испред Српског покрета Двери обратим јавности обратим поводом 21. фебруара – Светског дана матерњег језика. И хтела сам да кажем неке елементарне ствари, које због медијске блокаде, морамо да објашњавамо – типа ко су Двери, шта је наш став према идентитетским питањима, колико нам је заиста стало до интеграције, а не до гетоизације националних мањина, шта значи фаворизација страног фактора у економији, зашто је важно да се гласови не расипају на странке које су одавно показале све шта знају и тако даље.

Правила сам план шта рећи, јер Мађарице, праве планове бар месец дана унапред. Добро, сад ово, драге моје, схватите као шалу на сопствени рачун. Предомислила сам се.

Ево и како. Хладно је напољу, зима је, па се има времена, наравно ако се човек или жена организује. После сјајне победе Мађарске над Холандијом у којој сам навијала за Мађарску (иначе, пошто знам да ће бити таквих питања, кад играју Србија и Мађарска увек навијам за Србију, јер сам српска држављанка и Србија је моја земља) конципирала сам неке тезе везане за поменути значај Светског дана матерњег језика – јер сматрам да сваки Мађар у Србији треба да зна свој матерњи мађарски, а исто тако треба да зна и Српски, јер је то званични језик земље у којој живимо (а имамо Мађаре неке који не знају мађарски, што није за похвалу, и неке Мађаре који слабије знају српски, што такође није за похвалу).

Увек сам била става да Мађари у Војводини треба да знају и Српски и Мађарски и мислим да на томе треба радити. Писала сам тај концепт, и стигла сам до момента када сам хтела да нагласим колико мало се ради на промоцији мађарске културе у Србији од стране многих који то треба да раде, а слабо раде.

Бацим случајни поглед на екран монитора и видим линк за чувени цртаћ о Маћаш Кирају, који је сниман у време социјалистичке Мађарске (а тад су снимани и цртаћи о Густаву, екранизоване су мађарске народне бајке, чисто да се зна да није било све тако лоше у време комунизма). То што гледам цртаће понекад не значи да нисам зрела за политику. Рецимо гледајући Симпсонове можете доста тога научити.

Онда се сетим, па што бих писала о 21. фебруару, имам боље решење; желим да напишем нешто о 23. фебруару, дану кад је рођен Маћаш Кирај или српски речено Матија Корвин. Ето тако сам се предомислила и сад ћу рећи зашто.

Матија Корвин или Матија Хуњади је мој омиљени владар из мађарске историје. Био је пореклом из Ердеља, и остао је упамћен као последњи велики мађарски краљ који се успешно одупирао и Хабзбурзима и Турцима. Он је успео да својим реформама снажно ојача мађарску државу и да среди унутрашње прилике.

Водио је независну и успешну политику. Зато су снимани и филмови и цртаћи о њему, јер он јесте пример успешности једне нације. Као што је цар Душан пример моћне Србије (ето теме за озбиљан филм нашим режисерима).

Дакле, тај Матија Корвин из XV века (назван је Корвин због гаврана на свом штиту) је за мене, неко ко се борио за моју будућност и за будућност мађарске нације. Знате како зову Виктора Орбана у Мађарској – нови Маћаш Кирај, то јест нови Матија Корвин. Виктор Орбан се такође бори у савременим околностима за снажну Мађарску, за снажну мађарску пољоприведу, за јаку мађарску породицу и гради озбиљну државу – то сви виде, у времену интернета све се види.

Тај савремени Маћаш Кирај обнавља Мађарску и мени је то драго. Али шта се дешава за то време у Србији? Има ли овде домаћина? Нема.

Вучићева власт распродаје Србију странцима. Оранице се поклањају Немцима, аеродром се нуди Турцима, Телеком ко зна коме, мигранти нам мењају демографску структуру, доносе се наопаки закони. Србија тихо пропада. Као алтернатива нуде се преко великих екрана Тадић, Чанак, Пајтић, Чеда, Мићуновић (то што је неко ушао у девету деценију не значи да је мудар; донедавно се појављивао и ГМО-лобиста Захарије Трнавчевић као алтернатива).

Не скидају се неки са ТВ. Идеја је да се каже ето ако нећете Вучића, добићете Чеду, Пајтића и остале жуте. Трећег нема.

Желим да кажем свима, не само мојим Мађарима у Србији: Има трећег пута! Тај трећи пут зове се Српски покрет Двери. То је права алтернатива СНС-у и зато их нема на екрану.

Бошко Обрадовић би урадио већину ствари исто што ради и Орбан у Мађарској, у то сам сигурна, јер добро познајем човека и верујем му, јер је прави Србин и патриота, који срцем воли Србију и урадио би све да се Србија усправи и економски, и као држава, која подједнако поштује све своје грађане. Биће боље и Србима и Мађарима и било којој нацији, ако се у Србији буду питали они који желе да створе од Србије озбиљну државу, јер садашња власт води Србију у пропаст, дужничко ропство и ово је можда задњи моменат да урадимо нешто да се тај тренд заустави.

Још пре 10 година написала сам текст у листу „Геополитика“ у коме сам објаснила да је за Србе Косово, исто оно што је Ердељ за Мађаре и да не може неко ко је прави Србин да заборави Косово.

СНС је заборавио колевку Србије. Бриселски споразуми, према плановима НАТО-а треба да се окончају поглављем 35, које ако се потпише значи мировни споразум и коначно признање Тачијевог Косова. Како онда може такав ко своје предаје може да жели добро рецимо Мађарима у Бачкој. Ја у то не верујем.

Српски покрет Двери и цео Патриотски блок гарантоваће свим припадницима националних заједница остваривање највећег степена људских права и желимо да уместо мултикултурализма, гајимо интеркултуралност, да нема гетоизације и да људи са поносом кажу – ја сам из Србије.

Садашња власт и лажна опозиција нуде једно исто. Нуде нам свима даља понижавања, распродају и економски неолиберализам. Нико сем Двери, стране банке неће ни да помене, а камоли да донесе мере додатног опорезивања страних банака. Страни послодавци су повлашћени, а домаћи привредник нема никакву стимулацију. Стање у Србији је никад горе.

Ово је опис стања. А сада да објасним самосвесним Мађарима, зашто треба да гласају за Двери, а не рецимо за СВМ. Има у СВМ-у и поштених људи и људи који желе нешто да ураде, али они на крају праве коалицију са победником. Не може се гласом за СВМ рушити Вучић, а ни Пајтић.

Гласањем за СВМ све остаје исто. Ако сте незадовољни својим стањем, гласајте за оне који то стање хоће да промене. Неко из окружења ми је недавно рекао да говорим као да сам скојевка, а не дверјанка. Па сам му ја рекла – а како ти знаш како треба да се понаша дверјанка. Нека будем и скојевка. Ако то значи да се капира да су Двери, та снага промене, бескомпромисног отпора даљем уништавању наше земље.

У мађарској политичкој школи мишљења постоји подела Лабанц – Куруц и јасно вам је да не желим да носим швапску перику. Моја хусарска крв ми каже да имам мађарски идентитет, а не некакав хибридни аустроугарски идентитет који се упорно форсира у Војводини. Па за шта се борио Лајош Кошут за Мађарску или за Аустроугарску? Шта славимо 15. марта? Сам Лајош Кошут је у позним годинама итекако сарађивао са Србима, а то је тако мало познато. Шта мислите зашто? Некоме не одговара снажна Мађарска и снажна Србија и зато се немојте чудити кад се открива ко је све био британски агент и у Будимпешти и у Београду.

Боравила сам дуже у Немачкој и знам шта је носталгија за својом земљом и знам колико нас Мађаре „воле“ Немци. Волим Банат и борила бих се у сваком парламенту за развој Баната и не плашим се никог.

У мом родном месту могу да покажем прадедин гроб и осећам се на домаћем терену и у Кикинди, и у Суботици, али и у Сомбору или Новом Саду. Ми банатски и бачки Мађари треба да се питамо нешто у овој земљи и не треба одлазити из земље, него остати овде и борити се.

И на крају да се вратим на Маћаш Кираја. Матија Корвин је био мађарски патриота, који је улагао у образовање оснивајући универзитет и штампарију. Пошто многи често заборављају историју, ред је да их подсетим. У његово време српска деспотовина у Угарској 1471. године се обнавља. Преко породица племићких Бранковића и Бакића сачувано је сећање на некадашњу моћну српску државу, која више није била на мапи, а Мађари су имали нове суседе Отоманске Турке. Како историја иде уназад, питање је више него јасно.

Ево ја ћу га поставити. Да ли је у мађарском интересу да Србија пропадне и да уместо Србије имамо рецимо неоoсманистичку творевину? Да ли желите да јужно од Сегедина буде нека азилантска држава, можда? Не желите. Добро.

Али ако не гласамо за оне који покушавају да усправе Србију (а то су Двери) коме онда помажемо?

Маћаш Кирај, познат као мудар владар, помагао је Србе у моментима кад су Срби остали без државе под налетима турских окупатора. Није морао. Знао је да су после Срба, Мађари на реду и тако је после Мохача 1526. године и било.

Поређења са садашњошћу су намерна.

Нећу више писати о историји, а ово сам написала да знате да знам и ко сам и шта сам и да знам подоста о мађарској историји, иако сам завршила грађевински факултет, јер ове ствари се доносе из куће, не само васпитање, већ и патриотизам сам стекла у родном дому.

Сматрам да онај ко је мађарски патриота и зна нешто о својој историји и свом идентитету неће насести на приче о квазинационалним пројектима војвођанске нације и тако даље. Ја се вама, господо бирачи, нећу додворавати и мислите шта год хоћете о мени.

Једно знам, Двери су најозбиљнија политичка снага која може да промени путању по којој иде Србија, нажалост. Ако Србија пропада, пропадају и српски Мађари, доћи ће неки нови народи које не познајемо.

Може се рећи да је тачно оно што се прича: ако не идеш на изборе, гласаш за Вучића, ако кажеш немам за кога гласам – а имаш – онда опет гласаш за Вучића, ако кажеш нећу на изборе или не интересује ме политика – онда опет гласаш за ово што је сад. И зато немојте кукати после, нисмо знали.

Ево ја вам кажем, кратко и јасно: имате за кога да гласате.

Гласајте за Српски покрет Двери и дајте шансу Бошку Обрадовићу и његовом тиму.

Детаљније ћу шта и како објаснити на конференцији за штампу 23. фебруара 2016. Српског покрета Двери у Новом Саду. Симболика је та да ће једна дугогодишња дверјанка, Мађарица, позвати на дан рођења најмудријег краља Мађара, своје сународнике да искористе своје бирачко право и да и ми у Србији добијемо српског Орбана – Бошка Обрадовића.

То је моје мишљење. А кад победимо умемо ми да се радујемо. Баш као ватерполисткиње са почетка текста.

Извор: dverisrpske.com, Србин.инфо

Ознаке: Зита Њари Игић, мађари, матерњи језик, Србија, Српски покрет Двери