Прочитај ми чланак
(Блиц)
После 12 година европских интеграција и обећања посла, пола милиона младих у Србији не може да нађе посао и живи са родитељима.
Сваки други грађанин Србије старости од 20 до 34 године, или око пола милиона људи, живи са родитељима. Сваки трећи од њих уопште ни нема шансу да се осамостали јер не остварује никакве приходе.
Додатно поражава чињеница да чак и они који имају посао, нерадо напуштају родитељски дом.
Истражујући мотиве због којих млади живе са својим родитељима, у Институту за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду дошли су до закључка да половина њих не жели да се одсели “јер им таква ситуација одговара”, док половина сматра да би самосталан живот био боља опција, али да “тренутно не постоје сви потребни услови”, а ти услови су углавном посао и добра зарада. Међутим, није увек то проблем.
„Имам солидну плату, а под тим мислим на ону која за нијансу премашује републички просек. Код родитеља не морам да плаћам ни рачуне ни храну, па од плате себи могу да приуштим летовање, да изведем девојку у ресторан и да себи купим гардеробу. Можда бих и могао да живим сам, али ми после плаћања станарине и рачуна, не би остало скоро ништа. Зато не верујем да ћу то икада учинити, осим ако не освојим на лутрији“, кроз осмех признаје тридесеттрогодишњи докторанд из Београда који је тренутно запослен као државни службеник.
Живот са родитељима један је од главних разлога све каснијег ступања у брак, а искуства правника и психолога говоре да је живот у заједници такође и водећи узрочник за развод брака.
И поред све горих статистика у том погледу, држава и даље нема ниједан механизам којим би младе мотивисала да се осамостале.
„Не постоје системи који подржавају одрастање и осамостаљивање младих особа. Тачно је да на осамостаљивање велики утицај имају култура и менталитет, чему у прилог говори и то да се у развијенијим земљама попут Италије такође касно одраста, али код нас су ипак пресудни други фактори. Држава не омогућава младима брз прелазак у свет рада и они су често принуђени да остану уз родитеље. Тако и до стана долазе првенствено захваљујући наследству или финансијској подршци родитеља“, објашњава др Душан Мојић, управник Института за социолошка истраживања.
Жељко Курћубић: Немам другог избора
Живим са мајком и сестром у Београду и с овог становишта не могу ни да помишљам на самостални живот. Пре две године сам остао без посла и од тада не могу да пронађем ништа у струци. На срећу, сестра ради, а мајка прима пензију. За скроман самостални живот, требало би ми око 400 евра, а то је тренутно више него просечна српска плата и више него што могу да зарадим повременим пословима које успем да пронађем. Тешко је, али немам избора, осим да и даље живим у заједници.
Психолози упозоравају да тек када се неко одвоји од родитеља, он постаје личност и да, по том принципу, у Србији имамо бар пола милиона вечите деце.
„Циљ родитеља треба да буде да дете постане самостално и социјализовано. Уколико се не одвоје од родитеља као млади, стичу неку врсту зависности од тог заједничког живота. Ту настају и други проблеми јер људи који се не осамостале, морају да живе под правилима својих родитеља, тако да тај боравак плаћају и психолошки и емотивно. У екстремним случајевима последица је да не бирају партнере, па имамо случајеве оних који са 50 година живе са мамом. Они постају инфатилни, неће да одрасту, неће да преузму обавезе, неће да раде ако то није веома добро плаћено“, прича психолог Зоран Миливојевић.
Желим да се осамосталим
„Када сам се, после мојих сестара, и ја преселила у Београд на студије, родитељи су дошли за мном. Живимо заједно, али с поносом могу рећи да зарађујем још од своје 18. године и да финансијски не зависим од маме и тате. Ипак, чињеница је да за самосталан живот треба много новца. Ако се неко одсели од родитеља, а и даље тражи новац од њих, каква је то самосталност? Мој циљ је да се у што скорије време потпуно осамосталим. Имам много пријатеља који то нису успели ни у тридесетим, али нико од њих није желео да тако буде. Једноставно, немају новца да би се одселили и то је страшна ситуација“, каже Драгана Мићаловић.
