Прочитај ми чланак
Курир од надлежних институција тражи да раскринкају медијску мафију, нискотиражни таблоид Блиц, његово издање Ало и Прес, који у спрези с тајкунима и појединим политичарима отму годишње 2,2 милијарде динара од грађана Србије и српских издавача.
Од тих пара само нискотиражни Блиц узме 1,5 милијарди динара, а близу 700 милиона Прес.
Мишковић, Ђилас и милиони
Тражимо да се истражи и пословање „Стратеџик маркетинга“ и АБЦ Србија, који манипулишу подацима о читаности и одитују лажне тираже нискотиражном таблоиду Блиц, који је власник листа Ало, и Пресу, и на тај начин, науштрб других српских издавача – Курира, Политике, Данаса, Новости, Информера – обезбеђују себи милионе евра.
Очигледно је циљ да се подобнима дају милиони, а да се остали финансијски униште и тако у Србији уведе медијски мрак. Посебно да се Курир спречи да пише о најмоћнијим људима и њиховој цензури медија – газди Преса Мирославу Мишковићу и Драгану Ђиласу, будућем председнику ДС и власнику моћне маркетиншке агенције „Дајрект медија“.
Уз све то треба проверити наводе из извештаја Савета за борбу против корупције о контроли медија јер се очигледно ради о спрези власти и нискотиражног Блица и његовог издања Ало, који су на сумњив начин извлачили паре грађанима и захваљујући том новцу кројили уређивачку политику нискотиражног Блица, његове фирме Ало и Преса.
У документу ове институције који је направила Верица Бараћ јасно се види како су поједини политичари и људи на власти давали десетине милиона евра грађана Србије страној фирми „Рингијер Аксел Шпрингер (која је власник нискотиражног таблоида Блиц и листа Ало).
Убедљиво највише буџетских пара годинама је давао Оливер Дулић, а галантан је био и Томица Милосављевић. Први је оптужен у афери „оптички кабл“, а Милосављевић је прозиван за милионску набавку вакцина против свињског грипа.
Елем, Савет за борбу против корупције прошле године је урадио извештај о притисцима и контроли медија у Србији, који је открио механизме извлачења пара из државног буџета и пребацивања на рачуне појединих листова, као што су нискотиражни таблоид Блиц и његова ћерка-фирма Ало.
Тако је, на пример, коришћена могућност да се избегне тендер, и то преко услуга истраживања и развоја за које се уговор, према Закону о јавним набавкама, може закључити директно. На основу тога, Агенција за мала и средња предузећа 2009. године је наручила истраживање од „Рингијера“ са обавезом да их објави у свом дневном листу Блиц. Услуге су коштале 4,48 милиона динара.
Промоција Дулића
У извештају се наводи да „овакви послови, за које државне институције ангажују медије који за истраживања нису стручно оспособљени, имају за циљ да прикрију праву природу сарадње између медија и страначких руководилаца који воде државне институције јер је заправо реч о бесплатној политичкој промоцији страначких функционера“.
Најдрастичнији пример истраживања је сарадња Министарства животне средине и листа Блиц, који је имао обавезу да за 47,2 милиона динара истражује и објављује тематске додатке о животној средини.
– Упадљиво је да је Блиц 2010. објавио изузетно велики број текстова у којима се помиње министар Оливер Дулић, најчешће у позитивном контексту – пише у извештају.
Медији су недавно пренели и да је Фонд за заштиту животне средине, чији је председник Управног одбора био Оливер Дулић, фирми „Рингијер Аксел Шпрингер“, издавачу Блица и листа Ало, одобрио 60.560.000 динара из буџета. Министарство здравља, на чијем челу је био Томица Милосављевић, Блицу је у 2009. години дало 2,36 милиона динара као подршку пројекту „Атлас људског тела“.
Ђилас и Шапер контролишу тржиште огласа
„Дајрект медија“, чији је власник Драган Ђилас, градоначелник Београда и будући лидер ДС, највише новца оглашивача усмерио је у издања „Рингијер Аксел Шпрингера“, односно нискотиражни таблоид Блиц и његово издање Ало. Око 45 одсто реклама које су ишле преко ове маркетиншке агенције завршило је у ова три листа. Ништа штедљивији није био ни према свом листу Прес, који је добио сваку четврту рекламу.
Ни у првој ни у другој варијанти не постоје тржишни разлози, већ само давање новца подобним медијима како би се уништили они који смеју критички да пишу. У прилог томе иде и податак да је Курир, у коме нема цензуре, од Ђиласове фирме добио само седам одсто иако је тиражнији од сва три издања „Рингијера“. И у извештају Савета за борбу против корупције наводи се да Драган Ђилас и Срђан Шапер, власник „Мекен Ериксона“, контролишу рекламно тржиште.
ДС сменио уредника Алоа
Колико год Курир оптуживали да сарађује с режимом, наш лист је увек имао своју и само своју уређивачку политику. За разлику од листа Ало, рецимо, код нас ДС никад није могао да смењује уреднике. Подсетимо само на чувену смену главног уредника листа Ало Антонија Ковачевића, који је добио шут-карту јер се критичким текстовима замерио Борису Тадићу. Да је реч о политичкој смени, указивала су и струковна удружења.
Василић: Оливер Дулић подмићивао медије
– Тамо где држава даје новац, добија подршку. Држава нема право да се рекламира, Дулићево рекламирање, на пример, један је од начина на који држава подмићује медије. Медиј који добије паре на тако лак начин, као за акцију „Очистимо Србију“, у повлашћеном је положају. Први утицај државе на медије је преко власништва, а онда давањем пара за разноразне глупости, као за „Очистимо Србију“ – каже за Курир Јелисавета Василић, члан Савета за борбу против корупције
(Курир)
