Pročitaj mi članakPozivamo i podsećamo korisnike budžetskih sredstava, kao i sve ljude koji su u mogućnosti, da fondu kojim rukovodi Eparhija raško-prizrenska, namene deo svojih primanja koji će biti usmeren ne samo za tekuće potrebe, već na zajedničke prioritete od opštih interesa, važne za sve Srbe na Kosovu i Metohiji.
Две деценије након рата на Косову и Метохији 1999. године, за Српску Правослвну Цркву и верни народ окупњен око Епархије рашко-призренске, протекле су у великој неизвесности и страху за опстанак и останак на нашој светој косовско-метохијској земљи. Духовне и материјалне последице по српски народ биле су несагледиве, а трагови рата наизбрисиво стоје до данашњих дана. Свако изневерно обећање да ће се то стање поправити и сваки прекршен договор значили су одлазак и напуштање вековног српског огњишта.
FOTO: KLIX.BA / PROMO
Нажалост, тако великих, а заборављених речи било је превише. Напуштајући Косово и Метохију људи су продавали територију државе Србије, остваљајући за собом ничију земљу. Тако се много српских породица расуло, браће отуђило и родбина разродило. Зато је читав српски народ, нарочито они који су и законом обавезани да раде у интересу државе Србије, дужан да преузме одговорност и не избегава да одговори на позиве своје цркве и браће који свакога дана све теже истрајавају у борби да живе и раде у тешким условима и околностима, окружени све мањим бројем српског становништва. Вера у братску љубав, брига о свом сународнику и уједињење уз благослов Српске Православне Цркве се морају сачувати, јер због свих непримерених изговора испаштају наша деца, која се рађају и одрастају у српским енклавама и омладина која одлучи да не напушта своје парче отаџбине.
Носити српски Крст никада и нигде није било лако, а рођењем на Косову и Метохији од Бога нам је дато много, те је и наш пут тежак и страдалнички. Међутим, српском народу потребно је отрежњење, свест о духовном, историјском и културном наслеђу Косова и Метохије које је у њиховим рукама. Дедовину на Косову и Метохији не смемо отуђити, јер нам у аманет остављена натопљена крвљу и плаћена животима. Да бисмо остали своји на своме, морамо сачувати наша имања ма колико то тешко било, а нашу браћу која се одлуче да траже своју срећу на неком другом месту, молимо да своја наследсва не предају у руке туђину, у име свих нас са којима су заједно одрастали.
Не дозволите да окупатори и злочинци одређују цену ваших успомена, ваших корена и порекла, ваших дечијих суза исплаканих у мајчином крилу у мраку и стрепњи. Немојте продавати оно што припада вашој деци и немојте покуцати на врата оних који су вам понудили новац, пре него што одете по савет у храм у коме сте се крстили! Битка за живот Срба на Косову и Метохији је битка свих Срба у свету и зато јој не смемо окретати леђа заборављајући да се одужимо својим прецима и не издамо оне које долазе после нас.
