Прочитај ми чланак
Туристичка агенција Српске Академије Наука и Уметности организује за своје запослене, али и за друге заинтересоване, посебно другосрбијанце, нову, тек отворену туристичку туру Београд – Приштина – Тирана са посебним разгледањем новог светског грађевинског чуда, аутопута Приштина – Тирана. Тачка.
Зашто је тај аутопут чудо? И мистерија истовремено? Прво, зато што се не зна извор финансирања. Новац од продаје дроге, оружја, белог робља или делова тела отетих и убијених Срба? Друго, у којој држави, или државама, се налази? Србији и Албанији, као што највише легалистичких извора казује. Србији, Косову и Албанији, јер Србија није признала Косово а десетине држава јесу. Косову и Албанији, јер је пут од главног града покрајине-државе до главног града државе која личи на покрајину. Великој Албанији јер је то жеља, поред арбанаса и великих држава Америке, Немачке и осталих. Или Природне Албаније јер је то као културнија варијанта те исте Велике Албаније.
Ђаво би га знао. А ко с ђаволом тикве сади…зна се шта после бива.
Ексклузивни туристички водич на овој изузетно атрактивној про-европској тури је ни мање, а ни више него академик Душан Ковачевић. Маратонац који трчи свој последњи морални круг. Ко год сања о неморалној авантури, нека му се придружи. Доживљај је непоновљив. Мислим, ако арбанаси који љубоморно чувају свој први и једини (што ова реченица личи на Вучићеве „прво“, „једино“, „никад до сада“) аутопут, па једини и живе с обе његове стране, сазнају да се њиме возе Срби, могу аутоматски, или по аутоматизму, да им подаре бесплатан излет до Жуте куће, са такође бесплатним и вађењем и разгледањем сопствених органа, илити делова тела. То је тзв. трансплаторни туризам, чедо албанске туристичке понуде. Мртво додуше, али чедо.
Зато тај облик медицинског туризма најбоље, а могуће и једино, разуме, и пропагира српски медицинар, неуролог и случајни председник САНУ др Владимир Ракић.
Са два таква академска туристичка радника ова тура има све препоруке да постане „жила куцавица“ не само Балкана већ и Европе. Жила куцавица неког отетог или убијеног Србина или Српкиње.
Па и светска тура, што она, у ствари и јесте. Њујорк – Лондон – Париз – Берлин – Брисел – Београд – Приштина – Тирана. Вау, па ово звучи баш светски. Мондијалистички. Помодарски. Па кад Срби и Српкиње навале на арбанашко море тим истим аутопутем…Јер је у моди?
Ма не. То ће бити потпуно – патриотски. Зашто? Па зато што неће више ићи на тако лепо усташко, пардон хрватско море.
Путујући овим велелепним арбанашко-арбанашким ауто-путем у туристичом аутобусу отвореног крова, као кад се разгледа бивши главни град Србије Београд, знатижељни туристи ће од своја два изузетна туристичка водича сазнати и овакве појединости.
Др Влада ће им објаснити зашто је Косово и де факто и де јуре непотребно Србији а Дуле ће то аргументовано подржати овако:
- Возите се аутом са београдским таблицама по Косову, бившој српској земљи, и нико вас не дира, не доживљавате никакву непријатност, јер сте странац. Звучи мало глупаво, али ово је битан аргумент за Дулета.
- Е, онда – аутогол. Вели Дуле „Манастири и културна баштина били би приписани држави која је заправо настала у рату отимачином“, кад коментарише фрку око УНЕСКА.
- А онда, црвени картон. Рече Дуле и ово, па оста жив: „Возио сам аутопутем који иде од Приштине за Тирану. Добар аутопут, аутопут једне државе. Тачка“.
- Због ове реченице Дуле може да заглави и ћорку, јер прекраја међународно признате границе, српско-албанске или косовско-албанске, како се коме свиђа, изазива политичке тензије и дипломатске неспоразуме, јер од две-три државе прави једну, без консултација у УН.
Понижавајуће умовање. Тачка.
Ваљда зато има разумевање и за најважнијег међу вранама, тј. туристичким водичима модерним путевима безнађа, Александром Вучићем. Елем, рече Дуле „да не завиди премијеру Александру Вучићу на тренуцима великог понижења“. Ко разуме – схватиће. Увек било тако.
Као што је одувек и било да врана врани очи – не вади.
Извор: Златко Богатиновски / Фонд стратешке културе
