Прочитај ми чланак
Половином прошлог века објављен је рат мастима и масној храни. Крто месо са што мање масти, месо које ће умањити ризик од болести, постало је суштински интерес потрошача, лекара и нутрициониста.
Половином прошлог века објављен је рат мастима и масној храни. Крто месо са што мање масти, месо које ће умањити ризик од болести, постало је суштински интерес потрошача, лекара и нутрициониста. До 2000. године објављени су многобројни подаци о маснокиселинском саставу меса, значају киселина и холестеролу у исхрани људи.
Један од најважнијих аспеката изучавања маснокиселинског састава меса у вези је с омега 3 и омега 6 масним киселинама. Тај однос треба да буде 1 : 4. Савремени начин исхране је тај однос довео до невероватних 1 : 20. Разлоге у повећању тог односа треба тражити у употреби нарочито сунцекретовог уља у исхрани људи, које садржи знатне количине омега 6 масних киселина – каже за “Потрошач” Милан Балтић, шеф Катедре за хигијену и технологију намирница при Ветеринарском факултету.
Он објашњава да се не сме заборавити на значај штетних разградних продуката који настају приликом топлотне обраде уља, посебно при његовом вишекратном загревању.
– Топлотном обрадом свињске масти количина штетних разградивих продуката је неупоредиво мања него при обради уља. Садржај масти који представља једну од главних брига у вези са конзумацијом меса варира од врсте, порекла и начина исхране.
Месо са већим садржајем масти, као што је свињско или говеђе месо, не разликују се знатно од ћурећих или пилећих груди у погледу нутритивног садржаја, а уједначен садржај нутритивних компоненти оправдава његову улогу у исхрани – истиче Балтић, и додаје да се ставови и односи према употреби масти у исхрани последњих година мењају, и на тај начин демистификују негативну слику о употреби меса.
– Један од најилустративнијих примера за то су студије В. Арнете објављене у три наставка у једном од најстаријих, а некад и најутицајнијих часописа о месу. Поменуте студије носе наслов “Ко добро једе, дуже живи” а засноване су на подацима аутора о начину исхране савременог човека. Последња реченица у овим студијама гласи: “Уопштено речено, демонизација масти у исхрани нема научни основ” – каже Балтић.
(Телеграф.рс)
