Прочитај ми чланак
Сви који су одгледали бар једну епизоду кулинарског серијала Џејмија Оливера (38) знају дакодњега све пршти од брзине. Велики поборник здраве исхране, Британац који је покушао да реформише исхрану школараца са обе стране Атлантика, овог пута је превазишао самог себе, одлучан да одузме и последњи изговор онима који тврде да немају времена да сами спремају здраве оброке.
Књига рецепата „Све за 15 минута“ ових дана је изашла и на српском у издању
Да ли ова јела заиста могу да се спреме за 15 минута или је наслов трик да бисте лење људе увукли у кухињу?
Осврнувши се на „Све за 30 минута“ помислио сам: ово су баш велика јела, више за петак или суботу вече. Желео сам да их сведем и убрзам, да буду оброци које можете припремити било ког дана у недељи. Рецепти су универзални, а српско издање је по свему идентично оригиналној верзији на енглеском, и текст и слике. Једина разлика је језик.
Да ли мислите да је недостатак времена главни разлог зашто запослени родитељи одустају од кувања и радије бирају готова јела и брзу храну?
Нажалост, реалност нас ту погађа суровим бројевима. Тачно је да запослени родитељи имају веома мало времена за кување. То је управо и идеја која стоји иза ове књиге, да можете направити чуда са једноставним намирницама и помоћу чудесних кухињских уређаја који су широко доступни и штеде много времена. То значи да нема препрека да се штедљиви кувар или куварица баце на „Све за 15 минута“ – данас није превише очекивати да се има мултипрактик или блендер, а успех ових рецепата сигурно зависи од ових малих помагала. Пошто се здрав оброк може направити за само 15 минута, нема изговора.
Да ли сте пробали нешто од хране и овог дела Европе. Ако јесте, шта вам се највише свидело?
Мој тим је посетио Србију и пренео ми укусе ваше земље. Свиђа ми се то што још увек поштујете традиционалну кухињу и правило о три оброка дневно. Најбоље је што успете да месо убаците у већину јела на веома разнолик начин. Надам се да ћу имати прилику да лично пробам та сјајна јела, уз неизбежно домаће пиво или ракију у једном од дивних београдских ресторана о којима сам толико слушао.
Залажете се за здраву храну. Шта не бисте никада ставили у фрижидер или оставу?
Никада не користим вештачку храну нити храну непознатог порекла. Чак ни у мору производа који имају много соли и адитива није тешко наћи оне природне. Ако желите да сачувате здравље, морате да буде свесни избора који правите и да се борите.
Кување је у Србији и даље углавном женски посао. Да ли је тако и у Британији?
Исто је, али знате како кажу. Жене кувају више, али мушкарци су бољи кувари! Даме, опростите ми!
Није лако научити децу да заволе броколи и купус кад већина, бар у нашој земљи, више воли помфрит и пљескавице. Као отац четворо деце, имате ли неки савет? Да ли икада купујете деци „хепи мил“ или наручујете пицу?
Чак и када се чини да здрава храна није баш популарна међу малишанима, суштински је важно да им се учини привлачнијом. Поента је да се од тога направи забава, да се сами укључе у припрему. Увек позивам децу да ми се придруже у кухињи и онда сами правимо чудесне и храњиве „срећне оброке“.
Имате доста књига рецепата. Да ли их рециклирате? Где налазите инспирацију?
Када сам почео да пишем рецепте, то је био само процес смишљања сјајних комбинација и идеја. Такође сам се трудио да укључим намирнице које су по сезонама свима доступне. Није толико важно да рецепт буду нови, већ да се време припреме сведе на најмању могућу меру. Права мудрост је максимум укуса за суперкратко време, па сам их прерађивао све док и најпросечнији кувар у нашој канцеларији није могао да спреми јело за мање од 15 минута. Ово је ипак право кување. Ништа није скривено у рерни или поклопљено у шерпи. Поента је у тигањима, роштиљу и воку.
(Курир)
