Pročitaj mi članakCrvena, žuta, zelena - evo zašto se upravo te boje koriste na semaforima širom sveta.
Широм земље семафори помажу у одржавању реда тако што сигнализирају када је време за заустављање (црвено), успоравање (жуто) или наставак кретања (зелено).
Како пише сајт Mental Floss, семафори вуку порекло из железничких система са почетка 19. века. Инжењерима возова био је потребан начин да знају када би требало да зауставе локомотиве, а када да успоре.
Црвено је одабрано за заустављање јер га већина људи повезује са нечим потенцијално опасним или озбиљним. Што је још важније, црвена боја има најдужу таласну дужину у спектру боја и може се видети са већих удаљености, што машиновођама омогућава да раније крену са кочењем.
Бело светло користили су за дозволу да воз може да крене, а зелено светло је означавало опрез.
Пошто су две лампице имале обојени филтер, дошло би до збрке ако би једно од сочива пало, откривајући белу светлост. На пример, ако је оштећен црвени филтер, машиновођа би угледао бело светло и помислио је да је сигурно кренути, а заправо није било.
Како би се избегао овај проблем, елиминисана је бела боја, додата је жута која указује на опрез, а зелена је означавала да је безбедно кренути.
Кад систем „експлодира“
Први семафор је заправо постављен у Лондону 1868. године. Заправо је то био систем гасних лампи, па није дуго потрајало пре него што је све експлодирало.
Када је 1913. године представљен Форд Модел Т, на путевима је било више од 4000 жртава, што је углавном била последица судара на раскрсницама.
Систем семафора у саобраћају ван железнице испрва није користио жуту боју, а пиштаљка је означавала да ће се светло променити како би возачи знали да се сигнал спрема.
Тек 1920. године полицајац из Детроита по имену Вилијам Потс предложио је систем у три боје – црвеној, жутој и зеленој.
Пошто се нису свуда користиле исте боје, САД су законом из 1935. године прописале црвену, жуту и зелену као обавезне.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
