Pročitaj mi članakNe prestaju polemike oko ideje ponovonog uvođenja vojnog roka u Srbiji. DW sumira: šta se time postiže, ko podržava, a ko se protivi toj ideji, koliko bi to koštalo i da li priča o tome služi da zamagli druge probleme?
Министар одбране Србије Небојша Стефановић изјавио је 7. фебруара да ће одлука о томе да ли ће у Србији бити враћено обавезно служење војног рока бити донета до септембра или октобра ове године. Два дана касније, Министарство одбране саопштило је да су у току припреме за увођење предмета „Основе система одбране Републике Србије“. Он ће бити факултативног типа и намењен ученицима трећег и четвртог разреда средњих школа.
ФОТО: Војска Србије
Онај ко се одлучи да слуша тај предмет – који су ученици у Србији последњи пут у школама имали пре тридесетак година – научиће нешто о томе како војска функционише и о „важним стварима које се тичу традиције и историје наше војске“, објаснио је Стефановић. Он је додао да ће часови посвећени одбрани почињати интонирањем химне Србије и да је циљ јачање патриотског духа и идентификовања младих са својом земљом.
Почетком године и Александар Вучић најавио могућност поновног увођења обавезног служења војног рока, који је у Србији укинут 2011. године. За то има и за и против аргумента, рекао је тада председник Србије. „Ствари које су за: тиме ћемо подићи нека места, демографске центре. У тим местима бисмо подизали или обнављали касарне, где би свака врста економске активности допринела даљем економском развоју тих места. А тај потез би значајно унапредио и нашу борбену готовост“, рекао је Вучић.
Расположење грађана
„Истиномер“ је тим поводом подсетио да је Вучић 2017. године изјавио да је добро имати професионалну војску и да поновно увођење обавезног служења војног рока није реално, иако би „велики део“ грађана Србије то желео.
Од тада се, судећи по истраживањима из септембра и октобра 2020. Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП), расположење грађана Србије није много променило.
„Скоро три четвртине грађана сматра да је потребно поново увести обавезно служење војног рока. Међутим, као главне разлоге за враћање обавезног војног рока грађани истичу ред и дисциплину код младих (63 одсто) и традицију (20 одсто). Стиче се утисак да грађани не перципирају војни рок као средство одбрамбене политике, већ као неку врсту васпитне установе“, наведено је у извештају БЦБП.
Шта су били кључни разлози Министарства одбране за доношење одлуке о разматрању поновног увођења обавезног служења војног рока? Колико се особа у Србији у последње три године пријавило за доборовољно служење војног рока? Колико професионалаца у војци у Србији на годишњем нивоу напусти војску и шта су у највећем број случајева разлози за то? То су нека од питања које је ДW послао Министарству одбране, али до објављивања овог текста ниједан одговор није стигао.
Безбедносни изазови?
С којим се новим безбедносним ризицима суочава Србија, па је за повећање националне безбедности неопходна војна обавеза? То је питање које је у свом извештају поставио БЦБП, осврћући се на чињеницу да су се неке земље одлучиле на поновно увођење обавезног војног рока, пошто су процениле да се суочавају са спољним претњама.
„У Европи се перцепција безбедносних претњи променила након избијања конфликта у Украјини и анексије Крима 2014. године“, наводи БЦБП.
„Након тога, дошло је до буђења расправе о војном року у многим европским земљама, а поједине државе, попут саме Украјине, као и Шведске и Литваније, су то и учиниле у последњих неколико година.“
Ипак, под знаком питања је да ли би обавезни војни рок решио проблеме са којима се сада суочава војска.
„На пример, у јавности се говори и о недостатку пилота или возача тенкова, а управљање борбеним возилима представља типичан пример задатка у којем регрути на служењу обавезног војног рока неће моћи да одмене професионалце“, навео је БЦБП.
Министарство одбране није одговорило ни на питање ДW који су разлози због којих професионалци напуштају војску. По свему судећи то је последица ниских плата и веома лоших услова рада. „Недостатак војника је даље изазвао срозавање угледа сваког припадника, јер су обавезе и активности остале исте, а број извршилаца је био све мањи, па смо дошли у ситуацију да се чак и подофицири и млађи официри ангажују на војничким пословима, од стражарске службе до чишћења круга касарне, итд“, рекао је новинару „Времена“ Давору Лукачу један извор који је раније био у војсци.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 16, 2021
У анализи БЦБП под називом „Зашто људи напуштају систем одбране“ из марта 2020, наведено је да су 2019. године повећане плате професионалним војним лицима, али и да је Војни синдикат Србије критиковао ту меру због линеарног повећања и продубљивања јаза између највише и најмање плаћених у систему.
„Синдикат је у више наврата организовао протесте покушавајући да укаже на лош материјални и социјални положај припадника система одбране. Као главни проблеми наведене су ниске основице за обрачунавање плата и ниске просечне зараде, мале дневнице за боравак на терену и у Копненој зони безбедности“, истиче БЦБП.
Стефановић није негирао да број људи у војсци опада због ниских плата, али је разлог њиховог одласка објаснио економским развојем земље.
„Ви сада имате једну озбиљну конкуренцију у привреди за сваку плату у сектору безбедности“, рекао је на РТС-у министар одбране.
Немогућа мисија или предизборна кампања
За неименованог саговорника „Времена“ који је некада био у војсци, враћање обавезног служења војног рока немогућа је мисија и реч је о обичном политичком маркетингу, док је за Жене у црном, удружење феминистичко антмилитаристичке оријентације, најава увођења обавезног војног рока у функцији перманентне предизборне кампање.
Шта год да је разлог, пре доношења одлуке о поновном увођењу обавезногслужења војног рока своје мишљење мораће да дâ Генералштаб, а о томе би требало да буде организована и јавна расправа.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 16, 2021
