Вулетић: Српска омладина је површна и ПОКВАРЕНА, неће НАТО и ЕУ!

07:20 01.08.2023.

Кровна организација младих Србије (КОМС) објавила је прелиминарне резултате Алтернативног извештаја о положају и потребама младих, а који се односи на то како млади виде спољну политику Србије.

Резултати показују да је изражен евро-атлантски песимизам код омладине, што није у складу са макар начелним спољнополитичким курсом Србије – пуноправно чланство у Европској унији.

Подаци из истраживања кажу следеће:

– Код 16 одсто младих прва реакција на спомињање ЕУ је позитивна, код њих 40 одсто је негативна, док је већина оних који имају неутралну реакцију (44 одсто).

– Чак 41 одсто не подржава улазак Србије у ЕУ, 36 одсто подржава, а трећина њих је неопредељена.

– Највећи проценат младих сматра да Србија треба да креира своју спољну политику тако да балансира између Истока и Запада (39 одсто), њих 14 одсто сматра да треба да се ослони на ЕУ и САД, а 28 процената њих перципирају Русију и Кину као пожељне партнере.

– Ако би баш морала да бира, Србија би према мишљењу младих требала да се определи за Исток (55 одсто) у односу на Запад (45 одсто).

– Када је реч о рату у Украјини, 59 процената младих оцењује да Србија не треба да осуђује нити да уводи санкције Русији, док 17 одсто њих сматра да власт треба да уведе санкције само ако би последице по Србију биле превисоке ако их не уведе.

– Само 6 одсто младих подржава чланство Србије у НАТО, 21 проценат њих сматра да Србија треба да сарађује са тим војним савезом, док 59 одсто не жели било какав контакт са овом алијансом.

Програмска менаџерка КОМС-а Милица Борјанић за Н1 истиче да нам резултати говоре да млади имају претежно неутралан став када говоримо о ставовима према ЕУ, а да негативан став према Западу односи превагу у односу на позитиван.

„Млади најчешће због недовољно информација имају неутралан став или због великог броја опречних информација и наратива у јавности, прибегавају негативним ставовима ка Западу, а позитивним ка Истоку“, рекла је она.

Председник Грађанског демократског форума Зоран Вулетић напомиње да су трагични резултати како млади виде спољнополитичку оријентацију Србије последица система и културног обрасца у којем живимо последњих тридесет година.

„Резултат показује својеврстан цинизам, површност, али и поквареност, јер када размишљају о личној судбини млади непогрешиво доносе одлуке да иду на Запад како би нашли своју срећу, безбедност, равноправност, пословну шансу, фер тржиште и једва чекају пасош нове домовине. Тада им не смета НАТО и не размишљају о Путину“, рекао је он за Н1.

Вулетић сматра да су млади прогресивније размишљали током деведесетих у време изолације у односу на данашње стање у којем је очигледно колико не разумеју свет и време у којем живимо.

„Посебно бих се осврнуо на моју генерацију чија су деца анкетирана у овом истраживању. Невероватно је да је та генерација која је у својим двадесетим и тридесетим годинама проживела ужасе Шешељеве и Милошевићеве политике одгојила децу која толико година касније подржавају исти тај политички концепт“, поручио је он.

Разлоге за тако нешто Вулетић види и у политици која је вођена након демократских промена 2000, а нарочито после атентата на премијера Зорана Ђинђића. Од тог тренутка на власти су антиевропски политичари који су спровели тиху контрареволуцију и тиме довели до стања какво имамо данас.

Председник ГДФ- а каже да без промене политике нема ни промене система.

„Предлажем оним младима и њиховим родитељима који желе Србију на Западу, под којим подразумевају евроатлантске интеграције, а има их 10% да се учлане по жељи у странке које за сада то декларативно подржавају и да почну да на тај начин мењају Србију.Без унутарстраначког притиска на руководства нема ништа од политичких промена. То је једини начин да се у јавном дискурсу појаве политичари који нуде дугорочну перспективу друштву, кроз реалну политику“, закључио је Вулетић.

Истраживање је спроведено од априла до јула ове године. Коришћене су и квантитативне и квалитативне методе истраживања и прикупљања података (анализа докумената, фокус групе и онлајн упитник) на популацији узраста од 15 до 30 година старости.

Алтернативни извештај од положају и потребама младих у Републици Србији за 2023. годину биће објављен у целости 11. августа.