Прочитај ми чланакОсновну у средњу школу завршила је као „вуковац“ и неколико пута проглашавана ђаком генерације. Просек на Филилошком факултету имала је 9.2, а на мастер студијама нешто већи. Маштала је о школском дневнику и ученицима, а завршила као продавачица у кинеској радњи са месечном зарадом од 25.000 динара, без радног стажа.
Ово је једна од многих прича у Србији оних који не могу да нађу посао у струци, а не желе да оду из ње.
– Тужна сам, често депресивна, понижена постиђена, повређена, омаловажена… Најтеже ми је када услужујем колегинице и колеге са којима сам студирала или ишла у средњу школу – прича ова жена која још није прешла четрдесету и која руком скрива лице.
С једне стране купци, с друге шеф, газда Кинез који јој погрешно изговара име.
– Немојте ме фотографисати. Одмах ће ме отпустити, а и за овај посао морала сам да тражим везу.
Јединица је. Још у петој години сама је читала и писала и ишла на курс енглеског, касније је савладала и немачки, а служи се и шпанским језиком. Била је понос и нада својих родитеља, понос професора.
Дипломирала је прва у генерацији и одмах кренула у трагање за послом.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 12, 2021
– Свуда сам наилазила на затворена врата. На Тржишту рада имам подугачак стаж. Сви који су дипломирали после мене већ увелико раде. Политика ме никада није занимала, па нисам члан ни једне странке. Да ли грешим? – пита мутним погледом од суза које вире на крајевима ока.
Удала се за љубав са факултета. После неколико година добили су ћерку. Супруг је, на срећу, успео да добије посао, али ради у четири школе.
– Пре две године сам мало радила у струци, на замени, неколико месеци. Верујте, иако сам знала да ће бити кратко, никада срећнија нисам била. Знате, од малена сам желела да будем професор.
Иако са дипломом вискошколца, није се устручавала да ради било какав посао, јер „седети кући скрштених руку“ је нешто најгоре.
– Радила сам у једној лесковачкој страној фабрици, но, при првој кризи ми није продужен уговор. У тој фабрици нисам била једини радник са мастер студијама. Сви смо личили једни на друге, сви покуњени, сви разочарани. Сада чујем да су многи из те фабрике отишли у иностранство. А ја не могу и нећу – каже она.
Иначе, ова високошколка ради седам дана у недељи, што значи и викендом и то по осам сати дневно и све време стоји на ногама. Додуше, свака друга недеља јој је слободна, пише Југмедиа.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 12, 2021
