Прочитај ми чланакМинистар одбране Александар Вулин затражио вечерас од првог човека Србије да предузме све неопходне мере за заштиту становништва
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић преломиће сутра да ли ће у Србији бити уведено ванредно стање као вид заштите становништва од корона вируса који је захватио нашу земљу или ће, уместо тога, у примени неопходних мера бити ангажоване јединице Војске Србије – сазнају “Новости”.
Министар одбране Александар Вулин затражио вечерас од првог човека Србије да предузме све неопходне мере за заштиту становништва. У допису који је послат на Андрићев венац, Министарство одбране је председнику предочило све ризике и претње након појаве заразне болести Ковид-19, а полазећи пре свега од дешавања на глобалном нивоу.
Ванредно стања се проглашава у случају да постоји јавна опасност која угрожава опстанак државе или грађана, Народна скупштина проглашава ванредно стање.
Одлуку о ванредном стању доноси Скупштина већином гласова, а ако посланици нису у могућности да се састану, као што је саад случај (забрањена окупљања више од 100 људи у затвореном простору, а за одлучивање неопходан кворум од 126 посланика) одлуку могу да донесу председник државе, премијер и председник Народне скупштине.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 14, 2020
Ванредно стање траје најдуже 90 дана, после чега се та одлука може продужити на још три месеца. За то време Скупштина се састаје без посебног позива и не може бити распуштена.
Проглашавајући ванредно стање Народна скупштина може прописати мере којима се одступа од Уставом зајемчених људских и мањинских права. И у овом случају, ако Скупштина не може да се састане одлуку могу да донесе уредбом влада уз супотпис председника државе.
Ако одлуку о ванредном стању и посебним мерама нису донели посланици, Скупштина мора да је потврди у року од 48 сати од доношења или чим буде у могућности да се састане. Ако одлука не буде потврђена, ванредно стање престаје да важи завршетком прве седнице Скупштине одржане по проглашењу ванредног стања.
Мере којима се одступа од људских и мањинских права не смеју да доведу до разликовања на основу расе, пола, језика, вероисповести, националне припадности или друштвеног порекла.
Такође, ни у ком случају не могу се суспендовати права која се односе на неповредивост физичког и психичког интегритета, забрану ропства, право на правично суђење и слично.
