Pročitaj mi članakNa današnji dan 1787. godine rođen je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, tvorac novog pravopisa i književnog jezika, daroviti samouk.
На данашњи дан 1787. године рођен је српски језички и правописни реформатор Вук Стефановић Караџић, творац новог правописа и књижевног језика, даровити самоук.
Описменио се у родном селу код једног рођака трговца, потом у школи у Лозници и затим у манастиру Троноша.
Током Првог српског устанка био је писар код устаничког војводе Ћурчије, затим учитељ у Београду и цариник на Дунаву код Кладова.
После пропасти устанка 1813. и одласка у Беч почео је да сакупља народне песме и умотворине и да ради на српском правопису. Убрзо је објавио прву збирку народних песама и „Писменицу“ (граматика), а 1818. „Српски рјечник“. Писао је и историографска сведочанства (сећања), бавио се неком врстом етнографије, организовао истраживања широм српских земаља и водио је огромну преписку.
Његови односи с књазом Милошем Обреновићем прошли су кроз разне фазе, али је с врхом српске цркве посебно Карловачке митрополије био у веома лошим односима. Митрополит Стратимировић, човек ретке учености и културе, сматрао је да је његова језичка реформа примитивна и да одбацује читаву српску језичку и књижевну традицију, а његов превод Новог Завета оцењен је тада као скандалозан (пошто није познавао класичне језике, превод је рађен са немачког).
Временом је стекао углед међу интелектуалцима Европе, чак и код таквих умова какви су били Гете или Ранке, универзитет у Јени прогласио га је почасним доктором. Његове идеје однеле су одлучујућу превагу 1847. када су изашле „Песме“ Бранка Радичевића, писане „Вуковим језиком“, а Ђура Даничић је текстом „Рат за српски језик и правопис“ доказивао оправданост Вукове реформе. Цела епоха српског романтизма – била је под његовим утицајем. Његови посмртни остаци пренети су 1897. из Беча у Србију и налазе се поред Доситеја Обрадовића испред Саборне цркве у Београду. Његово дело сабрано је, у модерним издањима, у чак 39 томова.
…
Данас је петак, 6. новембар, 311. дан 2016. До краја године има 55 дана.
1632 – Шведски краљ Густав II Адолф – велики војсковођа и војни реформатор – погинуо је у Тридесетогодишњем рату у бици код Лицена, у којој је његова протестантска војска потукла римокатоличку армију немачког цара Фердинанда ИИ Хабзбурга, под командом генерала Албрехта фон Валенштајна.
1661 – Рођен је шпански краљ Карлос II, последњи монарх из династије шпанских Хабзбурга, који је на престо ступио као четворогодишњак 1665. и владао је Шпанијом до 1700. Није имао наследника и после његове смрти почео је Рат за шпанско наслеђе у којем су се око шпанских поседа и круне сукобиле Француска, аустријски Хабзбурзи (Немачко царство), Енглеска и Савоја.
1771 – Рођен је немачки издавач и штампар Алојз Јохан Непомук Франц Зенефелдер, проналазач система литографске штампе. Написао је „Уџбеник литографије“.
1814 – Рођен је белгијски произвођач дувачких инструмената Адолф Сакс, који је 1840. изумео музички инструмент назван њему у част саксофон.
1825 – Рођен је француски архитекта Жан Луј Шарл Гарније, чије је главно дело, Опера у Паризу, један од најзначајнијих споменика париске архитектуре у другој половини 19. века. Пројектовао је и Казино у Монте Карлу и Опсерваторију у Ници.
1860 – Рођен је пољски пијаниста и композитор Игнац Јан Падеревски, професор Конзерваторијума у Варшави, који је од 1919. до 1921. био председник владе и министар иностраних послова Пољске. Дела: опера „Манра“, „Пољска фантазија“ за клавир и оркестар, једна симфонија, клавирска дела, соло песме.
1860 – Абрахам Линколн изабран је за председника САД.
1861 – Рођен је канадски професор физичког образовања Џејмс Нејсмит, који је 1891. измислио кошарку.
1880 – Француски микробиолог Шарл Луј Лаверан, добитник Нобелове награде за медицину 1907. открио је узрочника маларије, која је пустошила мочварним пределима широм света. Посматрајући под микроскопом крв човека оболелог од маларије приметио је међу црвеним крвним зрнцима нову хистолошку формацију које нема у крви здравих људи. Закључио је да ти микроорганизми (Хаемамоеба Лаверани) изазивају маларију, али није знао на који начин продиру у крв. Енглески лекар Роналд Рос је 15 година касније утврдио да маларију преносе комарци.
1893 – Умро је руски композитор Петар Иљич Чајковски, најистакнутији руски симфоничар 19. века. Инспирисао се народном музиком, бајкама и руском историјом. Компоновао је шест симфонија, опере, увертире, концерте за клавир, концерте за виолину, камерну музику, балете, соло песме, клавирске композиције. Инспирисан Српско-турским ратом 1876. Чајковски је компоновао „Српско-руски марш“, данас познат као „Словенски марш“. Мотиве је пронашао у збирци Корнелија Станковића „Србске народне мелодије“, штампаној 1862. у Бечу (прво издање 1859). За ту збирку српски композитор награђен је од стране руског царског двора Орденом светог Станислава. Српско-руски марш Чајковског први пут је изведен 17. новембра 1876. у Москви. Остала дела: опере „Евгениј Оњегин“, „Пикова дама“, симфонија „Патетична“, балети „Лабудово језеро“, „Шчелкунчик“, „Успавана лепотица“, увертира „Ромео и Јулија“.
1911 – Председник Мексика постао је Франциско Мадеро, вођа револуције против самовладе Порфирија Дијаса.
1914 – Под командом генерала Оскара Поћорека у Првом светском рату је почела трећа аустроугарска офанзива на Србију, окончана сломом и бекством преко Дрине половином децембра 1914. Победа српске војске на Колубари била је први велики успех савезника над Централним силама у Првом светском рату, а после понижавајућег пораза Поћорек је пензионисан.
1917 – После пет месеци борби, у Првом светском рату је победом западних савезника над Немцима окончана трећа битка код белгијског града Ипр. Померање линије фронта непуних 10 километара главом је платило најмање 240.000 војника.
1921 – Рођен је амерички писац Џејмс Џонс, чији су најбољи романи тематски везани за рат. Писани су изразито натуралистички с много насиља и упечатљивом карактеризацијом ликова. Дела: романи „Одавде до вечности“, „Неки су дошли трчећи“, „Пиштољ“, „Танка црвена линија“, „Идите оном ко жене завија у црно“, „Весели париски мај“, „Звиждаљка“, збирка прича „Сладоледна главобоља“.
1931 – Рођен је амерички филмски режисер Мајк Николс. Неговао је специфичан хумор. Бавио се феноменима савременог америчког живота. Филмови: „Дипломац“ (Оскар), „Ко се боји Вирџиније Вулф“, „Квака 22“, „Сексуално васпитање“, „Ловци на мираз“.
1943 – Совјетска армија је у Другом светском рату избацила Немце из Кијева, који су тај град држали под окупацијом више од две године.
1962 – Генерална скупштина Уједињених нација позвала је све чланице да примене економске санкције против Јужне Африке због њене расистичке политике.
1968 – У Паризу су почели мировни преговори САД и Вијетнама, али је војна интервенција Американаца у Индокини трајала све до априла 1975, када је окончана поразом САД.
1970 – Италија је признала Народну Републику Кину и успоставила с њом дипломатске односе.
1993 – Трупе Грузије заузеле су Зугдиди, последње упориште побуњеника лојалних свргнутом председнику Грузије Звијаду Гамсахурдији.
1996 – У циклону који је погодио југоисточну индијску државу Андра Прадеш погинуло је више од 2.000 људи.
1998 – Први разговори Индије и Пакистана од 1992. о спорном пограничном глечеру Сијачен окончани су пакистанским одбијањем индијског предлога о прекиду ватре.
1999 – Аустралијанци су са 55 према 45 одсто одбацили идеју о укидању монархије и успостављању републике. Аустралија као и неки други бивши британски доминиони (Канада, Нови Зеланд) и даље признаје британског монарха као шефа државе а британску круну заступа генерални гувернер.
2006 – Преминуо је српски сликар, академик Радомир Рељић. Рођен је 1938. године у Скопљу. Гимназију је учио у Зрењанину, а дипломирао је на Академији лепих уметности у Београду 1961. у класи професора Зорана Петровића. Био је редови професор на катедри за сликарство и цртање ФЛУ. Добитник је више признања: награда „Политике“ 1965. затим на изложби у Словењ Градецу, прве награде на 3. тријеналу југословенске уметности 1967. треће награде на изложби у Лајбницу исте године. Велику плакету Универзитета уметности добио је 1988. а награду 18. Меморијала Надежде Петровић 1994.
2007 – Најмање 90 људи је погинуло, а око 50 је рањено у самоубилачком бомбашком нападу на групу авганистанских посланика. Експлозија се догодила у тренутку док је делегација авганистанских посланика боравила на северу Авганистана, у индустријском делу Баглана, у посети фабрици шећера.
2007 – Умро је Енцо Бјађи, прослављени италијански новинар. Од 1952. до 1960. уређивао је недељник „Епока“. Године 1961. постао је главни уредник информативног програма РАИ. Писао је за Торинску „Стампу“, римску „Републику“, милански „Коријере де ла сера“ и недељник „Панорама“. Престао је да ради за државну телевизију 2002. након 700 емисија информативног програма „Ил Фатто“ (Чињеница) који је водио годинама. Написао је више од 80 књига, од публицистике до школских уџбеника.
2007 – Умро је српски књижевник Раша Ливада. Оснивач је Књижевног друштва „Писмо“, покретач истоименог тромесечника за светску књижевност и оснивач часописа „Руски алманах“, „Источник“, „Еразмо“, „Мезуза“ и „Шекспир и компанија“. Осамдесетих је био потпредседник српског ПЕН-а, као и председник београдске секције Удружења књижевника Србије. Један је од оснивача Српског књижевног друштва 2000. Преводио је поезију Грејвса, Елиота, Хименеса, Јехуде Амихаја и Б.С. Мервина. Приредио је антологије „Светска поезија данас“ и „Модерно светско песништво“. Дела: збирке поезије „Попрскан знојем казаљки“, „Атлантида“, „Карантин“.
