Podešavanja / Settings

Иако овај први, најжешћи талас осветничког терора, није дуго трајао (убрзо је, са доласком Сулејман-паше Скопљака на место управника Београдског пашалука, уследила амнестија и позив избеглицама да се врате), несумњиво је оставио дубок траг у историји српског народа. Нова турска управа позвала је устаничке вође, које су се још криле по шумама, да се предају. […]

Prvi i verovatno jedini Srbin koji je dobio medijski rat protiv politike britanske vlade, i to usred Londona, bio je Filip Hristić, diplomata, političar, državnik. On je 1863. s kneginjom Julijom Hunjadi boravio u Londonu sa specijalnim zadatkom da promeni negativan stav engleske javnosti o Srbima. U to vreme britanska vlada bila je najpouzdaniji saveznik […]

Са овом идејом се Црни Ђорђе вратио у Србију под турском окупацијом, где диже устанак. Када је устанак пропао, Црни Ђорђе са устаницима прелази преко Саве, где му одмах одузимају новац, оружје и архиву, а Вожд на изричит захтев Аустроугарске прелази Русима у Хотин. Да је Аустроугарска будно пратила сва догађања и држала их под […]

На челу овог устанка био је Милош Обреновић. Кнез Милош је такође оставио трага у записима странаца савременика. О Милошу је писао Леополд Ранке који је упозоравао кнеза да не иде превише у апсолутизам те да одржава добре односе са народом. Доста похвалнији опис даје нам Ото Дубислав Пирх. Пирх је био задивљен српским кнезом […]

Потом на почетак реда да доведе преступника. Када му се „велегласно и вразумително” прочита пресуда, да му се скине кошуља и да се пусти с горњег краја између оне две врсте. Док пролази, сваки од момака да га оном шибом удара по леђима. А кад кажњеник дође до краја реда, онда да се кроз исту […]

U crkvi brvnari, posle službe koju je držao pop Pavle iz Takova, šezdesetak okupljenih knezova, kmetova i viđenijih Srba – odluči da ponovo krene u borbu protiv Turaka. Ustanički barjak knjaz Miloš je razvio pod čuvenim Takovskim grmom i prisutnom narodu obratio se rečima : “Neka je znano svim knezovima, kmetovima i svakom bratu Srbinu […]

Када је на Цвети, 23. априла 1815, дигао побуну у Такову један од ретких вођа Првог српског устанка који није пребегао у Аустријско царство непуне две године раније, вероватно није слутио да постаје утемељивач модерне српске државе. Још више, захваљујући његовом, не само државничком, умећу та држава је током наредних педесетак година стекла велику компаративну […]

Toma Vučić Perišić još poznat i kao Gospodar Vučić, bio je srpski vojskovođa iz doba Prvog i Drugog srpskog ustanka i pored Miloša Obrenovića, najbogatiji i de fakto najmoćniji čovek Srbije prve polovine 19. veka. Iako učesnik oba srpska ustanka (tokom prvog je bio Karađorđev “momak”, bećar) čuveni gospodar Vučić naglo je napredovao tek u […]

Одан и нежан отац, утисак је који ћете имати после читања писама која је књаз Милош Обреновић писао својој деци док је био у емиграцији. Писма, која су објављена у књизи „Породична преписка кнеза Милоша Обреновића“, бацају потпуно ново светло на овог иначе строгог владара. Нека од писама можете да прочитате у наставку овог текста, […]

На данашњи дан 1787. године рођен је српски језички и правописни реформатор Вук Стефановић Караџић, творац новог правописа и књижевног језика, даровити самоук. Описменио се у родном селу код једног рођака трговца, потом у школи у Лозници и затим у манастиру Троноша. Током Првог српског устанка био је писар код устаничког војводе Ћурчије, затим учитељ […]

Na današnji dan navršava se 201 godina od izbijanja Drugog srpskog ustanka koji je označio početak kraja turske vladavine u Srbiji.

Ljubezni sine Mihailo… živi uredno, ne rasipaj novac i ne šenluči previše jahanjem konja… Ove tople i brižne očinske savete uputio je svom sinu knez Miloš Obrenović, autokrata i čvrstorukaš.

SENKA istorije i njene ironije nadvila se nad saznanje šire javnosti o istorijskim ulogama mitropolita Melentija Pavlovića, i nad njegovu neizmernu zaslugu za Srbiju, pretvorenu iz turske zaostale provincije u modernu, slobodnu evropsku državu. Osim činjenice da je Pavlović 1815. u Takovu, tada u rangu arhimandrita, blagosiljao Drugi srpski ustanak i Miloša Obrenovića za vođu, pričestio ustaničku vojsku, bunt opravdao pred Bogom i narodom, malo se poznaje i vrednuje njegov vasceli doprinos Srbiji.

Uloga i zasluge Vasilija Popovića, prvaka iz Miloševog vremena, za slobodu Srbije još nisu dovoljno rasvetljene. Najvažniji obaveštajac knjaza Miloša Obrenovića i šef grupe uhoda. U dvodelnom štapu bodež i cilindar za poverljive depeše

Moderna državnost Srbije sticala se ne samo hrabrošću i oružjem na bojnom polju nego i isto tako teškom borbom za vladavinu zakonitosti i prava građana. Srbi su od 1804. do 1835. izveli i duhovni prevrat boreći se da pravo nadjača silu. Kratkotrajni Sretenjski ustav bio je prekretnica

Savremeni političari rado se poistovećuju sa ovim istorijskim uzorima ali poznavaoci Karađorđevog i Miloševog vremena upozoravaju da ne treba razdvajati njihovo političko nasleđe

Na Sretenje 1835. godine otac srpskog novinarstva Dimitrije Davidović, obznanio je pravni akt koji je zapanjio Evropu, a u Carigradu, Beču i Moskvi podigao uzbunu veću nego bilo koja buna.

Čuvena Terazijska česma, njeno prvo izdanje iz doba Turaka, imala je četiri slavine koje su ukupno davale oko pola litre vode u sekundi. Česmu je obnovio knez Miloš Obrenović 1860. godine.

Ima toga i kod drugih naroda, mnogo gore, ali Srbi su probleme uvek rešavali srcem, emotivno. Srpski narod je uvek imao potrebu za slobodom, pravdoljubivošću, činio je to uvek strasno i ostrašćeno. Da nije tako, on bi bio u drugoj krajnosti, kao što svet jest: bezdušan, nehuman, sebičan, ne mareći za probleme i patnje svojih i drugih.

Na današnji dan 1780 – Rođen je knjaz Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, knjaz Srbije od 1815. do 1839. i od 1858. do smrti 1860.