Podešavanja / Settings

У раду аутори полазе од тезе да је српски језик – који је прошао кроз више циклуса дезинтеграције и фрагментације путем једног дуготрајног и мање или више континуираног процеса његовог преименовања – вероватно и најбољи пример политичке инструментализације језика и идеологизације филологије. Управо зато је у фокусу истраживачке пажње критичка анализа реформе српског језика коју […]

Сажетак У раду аутори полазе од тезе да је српски језик – који је прошао кроз више циклуса дезинтеграције и фрагментације путем једног дуготрајног и мање или више континуираног процеса његовог преименовања – вероватно и најбољи пример политичке инструментализације језика и идеологизације филологије. Управо зато је у фокусу истраживачке пажње критичка анализа реформе српског језика […]

Милош Обреновић у уџбеницима представљен на потпуно други начин. Спис који за Вукова вакта није публикован (по његовој жељи отворен је тек 1901. године) даје реалну слику живота у тада вазалној Кнежевини Србији којом управља неограничени господар живота и смрти – кнез Милош Обреновић. Иако стручној јавности познат, овај Вуков запис сада је први пут […]

Na početku emisije Željko Čurović pričao o svojoj poseti pravoslavnoj vojnoj školi u Rusiji i tome kako se danas ne poštuje ćirilica u srpskim zemljama iako je ona u Jerusalimu, na grobu Gospoda Isusa Hrista, priznata kao jedna od sedam svetskih pisama. Goran Igić se nadovezao na ovu temu i ukazao da nažalost u našim […]

Међутим, поред хвалоспева које ово дело свакако заслужује, скоро по правилу се провлачи и једна теза која је већ ушла у мозгове људи као несумњива чињеница, а која у ствари представља смишљену манипулацију креатора и фалсификатора српске историје и културе. То је већ уобичајен манир либерално-масонских, прозападних српских интелектуалаца, својеврсних „западних“ јањичара на културолошком плану. […]

Епархијски савет и епархијски управни одбор Епархије шабачке, на седницама којима је јуче председавао епископ Лаврентије одлучио је да замоли Свети архијерејски сабор Српске православне цркве да на овогодишњем заседању, у мају, донесу одлуку да се у књигу светих СПЦ упише име архимандрита Стефана Јовановича, старешине Манастира Троноша, уочи Првог српског устанка. Према речима владике […]

Поштовани добитници Вукове награде! Уз честитке, и вама хвала за све што сте до сада урадили, али и за оно што ћете несумљиво у убудуће чинити, богатећи својим стваралаштвом и оплемењујући примером, свесрпски културни простор. Живимо у времену смутном, тешком и за опстанак планете, што не зависи много од нас, али и за опстанак српског […]

На данашњи дан 1787. године рођен је српски језички и правописни реформатор Вук Стефановић Караџић, творац новог правописа и књижевног језика, даровити самоук. Описменио се у родном селу код једног рођака трговца, потом у школи у Лозници и затим у манастиру Троноша. Током Првог српског устанка био је писар код устаничког војводе Ћурчије, затим учитељ […]

Неисцрпна тема која деценијама изазива разне полемике је, да ли Срби, Хрвати, Бошњаци и Црногорци причају једним језиком? A, пошто се “идентитетско – језичке” страсти не смирују, онда не може, а да се не наметне питање, ако у региону сваки народ прича другим језиком, како је могуће да се у комуникацији сви с лакоћом споразумевамо? […]

А ‒ азБ ‒ букиВ ‒ вједјеГ ‒ глагољиД ‒ доброЕ ‒ естеЖ ‒ живјетеЗ ‒ зeмљаИ ‒ ижеЂ ‒ ђервК ‒ какоЛ ‒ људијеМ ‒ мислитеН ‒ нашО ‒ онП ‒ покојР ‒ рциС ‒ словоТ ‒ тврдоУ ‒ укФ ‒ фратХ ‒ хјерЦ ‒ циЧ ‒ чрвШ ‒ ша Овако су се „звала“ […]

Правопис српскога језика Матице српске ¬– једини правопис у свету с алтернативним решењем питања писма за Србе. • Врлине и мане Вукове реформе• Слаба Вукова предвидљивиост у вези с писмом Срба• Даншње српске институције и лингвисти само вербално желе спас српске ћирилице, али практично не желе• Нормативно решење питања писма у ћириличком једноазбучју једини спас […]

Zoran Gutović objasnio je prisutnima da je „srećna okolnost što danas ne treba posebno predstavljati niti glavnog heroja, niti autora“.

Vladika Njegoš je podržavao Vukovu upotrebu i narodnog jezika, ali ne na taj način, kao mjere i izvora književnog jezika, a Vukovu reformu pisma i pravopis nikada nije priznavao. Njegošev jezik i pravopis su potpuno drugačiji od Vukovog.

Prvo dvoimenovanje srpskog jezika, u skladu sa Bečkim književnim dogovorom, je sproveo Daničić Đura (Popović, Đorđe – rođen u Novom Sadu, 1825. umro u Zagrebu 1882.godine ; Daničić je svoje prezime promijenio prvo u Jugović, a zatim u Daničić, a ime u Đura.), u svom najznačajnijem djelu: ,,Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika“.

Naime, Vukov zadatak je bio “očistiti“ srpski “prirodni jezik“ od pravoslavnih crkvenoslovenskih “nanosa“ i vratiti u vanpravoslavno, predhrišćansko jugoslovensko okrilje. Ukloniti karakteristična srpskoslovenska i crkvenoslovenska slova, i svesti srpsku ćirilicu na isti broj slova sa hrvatskom latinicom.

Sve slabosti Vukove reforme srpskoga jezika i pisma tokom vremena su uveća(va)ne sticajem loših okolnosti, jedno, a, drugo, zbog falsifikovanja Vuka prema suludoj ideji jugoslovenstva Srba i negovanja nemogućeg „bratstva-jedinstva“ jugoslovenskih naroda, čiji se broj množio na osnovama antisrpstva.

Na današnji dan 1787. godine rođen je srpski jezički i pravopisni reformator Vuk Stefanović Karadžić, tvorac novog pravopisa i književnog jezika, daroviti samouk.

Razlozi za isključivo pisanje ćirilicom su mnogobrojni. Osnovni su: estetski, lingvistički, puristički, istorijski, kulturni, verski, etički, duhovni, nacionalni, pravni, politički, psihološki, pedagoški, sociološki, ekonomski, trgovački i turistički.

Nepresušni izvori pesničkog Mostara vekovima su krasili i bogatili srpski književni i narodni jezik. Vesnici lepe reči, pripadnici različitih religija, gajili su posebnu ljubav prema rodoljubivoj poeziji i prozi. Jedan od njih bio je i lučonosac srpske poezije kraja devetnaestog veka, nepravedno zaboravljeni genij, Osman Đikić.

И данас су подељена мишљаења о Реформатору Многи и данас глорификују Вука Стефановића Караџића (Тршић, 1787-1864) и узносе га, малтене, међу звезде због његове радикалне реформе српскога језика, правописа и ћирилице. Они српски лингвисти који имају само највеће похвале за Вука, а то су сербокроатисти, највише га и данас фалсификују. Насупрот њима, има и оних […]